Njemačka poklanja veliku pažnju novim idejama

Ina Kupferšid ima samo osam godina, a već je uspješan pronalazač. Na Sajmu pronalazaštva u Nirnbergu na sav glas hvali svoj izum: „Zamisli da skačeš po trambolini… e sad tu je i jedna ovakva lopta sa kojom možeš da skakućeš na razne načine. Inače bi na trambolini postalo prilično dosadno.“

Kako god zvučalo, Inin pronalazak nije nimalo naivan. Naime, u Njemačkoj ko ima djecu – po pravilu ima i malu trambolinu u kući, pa je „dodatna oprema“ za skakanje u svakom slučaju poželjna i može dobro da se naplati. Zato žiri Sajma vrlo ozbiljno shvata pronalazak osmogodišnjakinje. „Trampi-skočko je baš dobar projekat, ali priznajem da i šarm pronalazača igra određenu ulogu. Takav izum tako mladog pronalazača još nikada nisam vidio“, kaže član žirija Volfgang Miler.

Klubovi pronalazača

U Nirnbergu je predstavljeno 800 pronalazaka iz 37 zemalja. Neki su korisni, neki samo zanimljivi, a neki nikome neće trebati. Ali, zapanjuje činjenica da mnoge nimalo jednostavne ideje smišljaju djeca. Recimo novi inteligentni sistem za parkiranje ili grijač koji zagrijava trube i druge plehane instrumente na temperaturu optimalnu za proizvodnju najboljeg zvuka. Među mladim pronalazačima je i Štefani Meltreter koja je osmislila internet-platformu za učenje latinskog jezika.

„Polazimo od toga da mnogi školarci imaju probleme u nastavi i da im treba ovakva jedna platforma za pomoć. Planiramo da nastavimo i sa drugim jezicima, ali i da proširimo pomoć i na prirodne nauke“, priča Štefani.

Štefani ima 16 godina, ide u deseti razred i, kao i većina njenih vršnjakinja i vršnjaka na ovom sajmu ideje realizuje u školskom klubu pronalazača. U Njemačkoj ima 130 ovakvih klubova sa oko 3.500 članova. U gimnaziji u Ingolštadu, jedan ovakav klub vodi lično direktor škole Ginter Bergmajer: „Iskreno, skoro da sam višak na sastancima pronalazača. Sjedim tamo po sat i po vremena svakog petka i oduševljavam se idejama djece. Fasciniran sam i kako oni razgovaraju, uvažavaju i dopunjavaju jedni druge“, priča Bergmajer.

Deficit svježih ideja

To se svakako sviđa Ulrihu Romeru iz Ministarstva privrede. Romeru je, naime, u opisu radnog mjesta da poveže klubove pronalazača i prati njihov razvoj. Jer, iako je u stereotipu Njemačka zemlja ideja, u stvarnosti situacija nije ružičasta. „Veliki je deficit u inženjerstvu i u idejama uopšte, a njemačka privreda mora da počiva na idejama. Drugim riječima: moramo vrlo rano da uočimo intelektualne potencijale i podstaknemo ih da se razvijaju. Razvoj počinje prvim pronalaskom. A može se isplatiti u vidu recimo Nobelove nagrade ili dobrog posla u BMW-u“, slikovito objašnjava Romer.

Ipak, kreativno razmišljanje i praktično riješavanje problema za sada nisu našli mjesta u redovnim nastavnim programima. Sve se svodi na ambiciozne đake i nastavnike koji su voljni da slobodno vrijeme provedu smišljajući ideje od kojih će jednom možda profitirati čitava Njemačka.

Autori: Matijas fon Hajn / Nemanja Rujević

Odg. urednik: S. Tanović