1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Nezaposleni u „užem“ i „širem“ smislu

Zvanične statistike o nezaposlenima u Portugaliji uljepšavaju realno stanje. Jedan ekonomista sada predstavlja drugačiju računicu: stvarna stopa nezaposlenosti je mnogo viša nego što tvrdi vlada u Lisabonu.

Donedavno je portugalski premijer Pedro Pasos Koeljo na početku svakog mjeseca imao razlog za veselje: tada je, naime, Nacionalni institut za statistiku objavljivao broj nezaposlenih. A on je stalno padao. Vladajuće stranke desnoga centra, PSD i CDS, to su, naravno, tumačile kao uspjeh svoje politike. Kriza je prebrođena i sve će biti dobro, poručivao je portugalski premijer. Ali možda ipak nije tako. Već dva mjeseca broj nezaposlenih ponovno raste i ponovo je prešao granicu od 14 odsto. Statistički zavod štaviše upozorava: u „širem smislu“ stopa nezaposlenosti iznosi oko 22 procenta.

„Statistički kriterijumi su uvijek sporni“, objašnjava Hoze Marija Kastro Kaldas te velike razlike u navodima. Taj ekonomski i socijalni stručnjak radi u uglednom Centru za socijalne studije univerziteta Koimbra (CES) i kaže : „Radi se samo o konvencijama, a one se mijenjaju. A što se tiče broja zaposlenih, društvo jednostavno ne dijeli više isto mišljenje.“

José Maria Castro Caldas

Hoze Marija Kastro Kaldas

Najkasnije od 2011, kada statistički zavodi Evropske unije više nisu smjeli da nezaposlene uključene u programe doškolovavanja i zapošljavanja ubrajaju u nezaposlene, i u Portugaliji je počelo više da se žonglira s brojem nezaposlenih, nego što su se s tim problemom ozbiljno suočavali, kaže Kaldas. Zbog toga što su evropski političari htjeli da vide niže stope nezaposlenih, danas imamo nezaposlene „u užem“ i „u širem“ smislu. U novinske naslove dolaze većinom oni „u užem“ smislu, jer se radi o manjem broju.

Izgubljeni u statistici

„Broj onih koji od 2013. godine učestvuju u programima ponovnog zapošljavanja Zavoda za nezaposlene, enormno je porastao“, objašnjava Kastro Kaldas. Krajem 2014. je tako oko 170.000 nezaposlenih nestalo iz statistika. Da su oni dodati zvaničnim brojkama, stopa nezaposlenosti bila bi viša za tri do šest odsto, dodaje portugalski stručnjak. Uljepšavanje statistike o nezaposlenima ne iskrivljuje samo realnu sliku, već i uništava radna mjesta, kritikuje portugalski stručnjak. Tako, na primjer, zbog toga što u mnogim ustanovama čiste nezaposleni, više se ne zapošljavaju čistači i čistačice.

Naučnici iz CES-a već duže vrijeme kritički gledaju na broj nezaposlenih koji se objavljuje u Portugaliji. Oni neprestano ukazuju na protivrečnosti. „Stopa nezaposlenosti može da pada samo u privredi koja raste“, naglašava Kastro Kaldas: „Zato je vrlo čudno što je stopa nezaposlenih u Portugaliji padala dok je privreda stagnirala.“ To je moguće samo zato što se baratalo sumnjivim sredstvima. U statistikama se nije pojavljivalo ni 300.000 prije svega mladih i kvalifikovanih Portugalaca koji su se tokom kriznih godina iselili iz zemlje, niti su se pojavljivali oni frustrirani koji su odustali od prijavljivanja na Zavod za zapošljavanje. Ti, koji se zvanično zovu „obeshrabreni nezaposleni“, sada se registruju samo pasivno i ne ulaze u zvaničnu statistiku o nezaposlenosti. Kao ni oni koji rade na određeno radno vrijeme i po nekoliko sati, iako bi željeli i morali da rade više – da imaju priliku.

Symbolbild Zuwanderung von Fachkräften

Veliki broj mladih, obrazovanih intelektualaca se iselio iz zemlje

Perverzne mere za ulepšavanje statistike

Mnoge mjere koje je Vlada preduzela ne služe smanjenju nezaposlenosti, već prije uljepšavanju statistika o nezaposlenosti, tvrdi naučnik Kastro Kaldas. Tako se preduzećima plaćaju izvjesne svote novca kako bi na neko vrijeme zapošljavali nezaposlene – ali bez plate. Nezaposleni su prisiljeni da prihvataju takve „poslove“, jer u protivnom gube pravo na novčanu naknadu za nezaposlene. „To je perverzno“, komentariše Kastro Kaldas.

To što portugalska vlada stalno najavljuje nove programe pomoći nezaposlenima, ništa ne mijenja kada je riječ o stvarnom uzroku nezaposlenosti – a to je bila i ostala loša ekonomska situacija. Pravo stanje na tržištu rada u Portugaliji mnogo je gore nego što govore zvanične brojke: „Svaki peti radno sposoban Portugalac je bez posla. Možda čak i svaki četvrti. To su brojke koje odgovaraju stvarnosti.“

U dokumentima statističkih zavoda one se navode pod rubrikom nezaposlenosti „u širem smislu“. Ali portugalski premijer nije samo zbog brojki objavljenih pod tom rubrikom ljut na Nacionalni statistički zavod. Ta ustanova je prilikom jedne rutinske provjere morala da koriguje i brojke iz decembra u rubrici nezaposlenost „u užem smislu“ – za oko pola odsto – i to naviše. To znači da se stopa nezaposlenosti u Portugaliji na kraju prošle godine nije, kao što se Vlada hvalila, smanjila, već povećala. I u užem smislu…

Preporuka redakcije