1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Kiosk

Nedovršena tranzicija Zapadnog Balkana

Njemačka štampa u današnjim izdanjima piše o studiji MMF-a o reformama na Zapadnom Balkanu, ali i o tome što Angela Merkel neće biti 9. maja u Moskvi.

„Nakon završetka Hladnog rata ekonomije zemalja istočne i srednje Evrope su krenule da se razvijaju ubrzanim tempom. No, kada je riječ o zemljama Zapadnog Balkana: Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Kosovu, Srbiji i Makedoniji, tamo je zbog rata 90-ih i raspada Jugoslavije došlo do kasnijeg razvoja tržišne privrede. Kada se u centralnoj Evropi 2014. obilježavalo 25 godina od promjena, Međunarodni monetarni fond (MMF) je objavio studiju u kojoj je prikazan bilans 15 godina ekonomske tranzicije na Zapadnom Balaknu“, piše švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung (NZZ) i nastavlja: „Da li je na Balkanu čaša polupuna ili poluprazna, to je pitanje pogleda. Ali, neosporno je jedno: ekonomski oporavak nakon teških vremena – konkretno nakon sredine 2000-ih godina – jedva da kreće naprijed. A sam početak je mnogo obećavao.

Kao primjer uspjeha uzet je redosljed reformi koje su sprovele zemlje srednje Evrope: liberalizacija cijena i otvaranje tržišta čemu je prethodila privatizacija državnih preduzeća, potom su uslijedile reforme kako bi se poboljšala privredna konkurentnost. Tako se region okreće svjetskom tržištu, učešće privatnog sektora u privredi se utrostručuje, a mnoga pravila koja su stajala na putu slobodnom tržištu se ukidaju.

Hängebrücke zwischen dem moslemischen und dem kroatischen Teil der Stadt Mostar

Posljedice rata...

Kao prednosti ove transformacije MMF vidi i u jačanju bankarskog sektora, jer su depoziti i krediti od početka 2000-ih skočili na preko 30 odsto bruto društvenog proizvoda. Tu se još navodi i tržišno otvaranje regiona zbog čega najviše pohvala dobijaju Srbija i Makedonija. Napredak je evidentan i u popravljanju u ratu uništene infrastrukture. Prosječni privredni rast od 2000. do 2008. bio je pet procenata što je zapravo bio značajan skok prihoda. No, uprkos tome zemlje regiona Zapadnog Balkana su daleko ispodnivoa koji imaju tzv. nove članice Evropske unije“, piše NZZ.

„MMF takođe u svojoj studiji primjećuje neku vrstu blokade i zamor reformama od sredine 2000-ih, ali i rastući uticaj interesnih grupa koje su protiv reformi. Tako je transformacija zastala na pola puta“, navodi se u studiji MMF-a," prenosi švajcarski dnevnik.

„I šta je sada činiti? Po ocjeni MMF-a proces reformi koji je započet nakon ratnih 90-ih mora da se sprovede do kraja, što bi koristilo svim zemljama a pristupanje Evropskoj uniji bi bilo realističnije.“

9. Maj u Moskvi bez Angele Merkel

Štampa piše i o tome da njemačka kancelarka Angela Merkel neće 9. maja u Moskvi prisustvovati manifestaciji povodom 70 godina od završetka Drugog svjetskog rata. Špigel piše: „Merkel je odlučila da je za nju 'nemoguće da 9. maja učestvuje na paradi na Crvenom trgu', javio je prvo Cajt, a zatim protvdio i kanclerkin portparol.

Merkel je na paradi u Moskvi posljednji put učestvovala 2010. godine. Ove godine u glavni grad Rusije stiže dan kasnije, 10. maja. Zajedno sa ruskim predsjednikom Putinom, ona će tog dana položiti vijenac na grobu Neznanog vojnika. Tu, na zidinima Kremlja, njih dvoje će moći 'dostojanstveno da odaju počast' žrtvama Drugog svjetskog rata. Ona je to bila predložila Putinu, koji se sa tim složio. Putin je inače Merkelovu još ljetos pozvao da učestvuje na paradi 9. maja.

Njemačka kancelarka nije jedina političarka visokog ranga koja neće tog dana biti u Moskvi: neće doći ni predsjednici Poljske i sve tri baltičke države, Letonije, Litvanije i Estonije. Ni predsjednik SAD Barak Obama neće se odazvati pozivu iz Kremlja, piše Špigel i napominje da Rusija i Njemačka nisu potpuno odustale od takozvanog Petersburškog dijaloga. 'Angela Merkel i Vladimir Putin su se dogovorili da nastave aktivnosti tog foruma, koji je zbog razlika u mišljenju oko Ukrajine, suspendovan krajem oktobra', izjavio je povjerenik njemačke vlade za Rusiju, Gernot Erler (SPD)“, a prenosi Špigel.

Velt piše da je odluka kancelerke pozitivno prihvaćena ne samo u partijama unije već i kod koalicionog partnera, socijaldemokrata. Tako je Rolf Micenih, za Kelner štat ancajger rekao da je to pametna odluka i da ne bi bilo dobro da se potpunim bojkotom proprati manifestacija povodom kraja Drugog svjetskog rata u Moskvi i Rusija uvrijedi. 'Jer, na kraju krajeva, mi želimo da ostanemo u razgovorima sa Rusijom', rekao je Micenih koji se u SPD-u bavi spoljnom poltikom.

Uskogrudost i zaboravnost

A Cajt, koji je prvi objavio vijest, ističe da partija Lijevih u Njemačkoj kritikuje odluku Angele Merkel da 9.maja ne otputuje na paradu u Moskvi.'To što Merkel neće učestvovati na paradi povodom 70 godina od kraja Drugog svjetskog rata, izazvalo je različite reakcije u Njemačkoj.

Predsjednik poslaničkog kluba Lijevih Gregor Gizi je rekao da je odlazak u Moskvu dan kasnije, 10 maja, 'bolje nego ništa', ali da mu je veoma žao što moramo biti svedoci jednog tako 'uskogrudog zaboravljanja istorije'. 27 miliona građana Sovjetskog saveza je u Drugom svjetskom ratu izgubilo život, rekao je Gizi za Cajt. 'Njima i ukupno 65 miliona mrtvih, među njima više od šest miliona Nijemaca, koji su stradali u ratu koji je pokrenula Njemačka, kancelarka Merkel ne ukazuje nepohodnu čast', naglasio je Gizi.

Merkel und Medvedev vor der Militärparade in Moskau

Merkel sa Medvedevom u Moskvi 2010.

Podrška Merkel stigla je iz SPD-a. Spoljnopoltički portparol socijaldemokrata, Nils Anen, rekao je da je njena odluka "razumna". Važno je da se u Moskvi zajednički oda pošta žrtvama Drugog svjetskog rata. "Aktuelni poltički događaji ne mogu se ignorisati. Trenutno ne postoje poltički uslovi za učešeće na zvaničnoj manifestaciji", rekao je on.

Predsjedavajući Spoljnopoltičkog odbora Bundestaga, Norbert Retgen (CDU) rekao je da je Merkel iznašla 'pametan kompromis kojim se odaje počast žrtvama prošlosti i u obzir uzima i sadašnjost'.

Portparol Angele Merkle, Štefan Zajbert obrazložio je odluku kancelarke time da trenutno nije primjereno učestvovati na ruskoj vojnoj paradi. Međutim, veoma je važno poslati poruku zajedničkog sjećanja."Obaveza odavanja počasti mrtvima, postoji nezavisno od onoga što nas tretnutno razdvaja od Rusije." Zbog toga se Merkel zalagala da Putin učestvuje na manifestaciji povodom 70 godina od invazije saveznika u Normandiji, uprkos aneksiji Krima', rekao je Zajbert“, a prenosi Cajt.