USA EU Beziehungen

Tokom posjete glavnom gradu Sjedinjenih Država Jerži Buzek vrlo prijateljski, ali kategorično je pojasnio: između SAD-a i Evrope postoji još dosta toga što treba poboljšati. Predsjednik Evropskog parlamenta se, između ostalih, u Vašingtonu sastao i sa američkom ministarkom spoljnih poslova Hilari Klinton. Buzek je na zajedničkoj konferenciji objasnio da kada je riječ o globalnom otopljavanju, između Evrope i Amerike postoje jasne razlike.

"Mi, u Evropskoj uniji, često kažemo da SAD uopšte ne podržavaju ovu borbu. Znamo da Amerikanci imaju drugačiji pristup, ali moramo razmotriti zašto je to tako. Možda smo mi u krivu, a možda i vi takođe", rekao je Buzek.

Da se Obama pita...

Vilijam Kenrad ne prihvata kritike. Američki ambasador u Briselu kaže da su se SAD i Evropa složili da klimatske promjene predstavljaju osnovnu, egzistencijalnu prijetnju planeti. On je u Vašingtonu rekao da je to problem američkog Kongresa.

"Kada bi predsjednik sam mogao da donosi i usvaja zakone, ja sam potpuno ubjeđen da bismo mi odavno imali zakon o klimi", kaže Kenrad i dodaje da predsjednik Obama, čiji je govor na samitu o klimi u Kopenhagenu okarakterisan kao razočaravajući, i dalje ostaje predan donošenju zakona o klimi. On takođe smatra da će Evropa i SAD na mnogim drugim pitanjima raditi zajedno. Tako je istakao nuklearni spor sa Iranom, ali i situaciju u Avganistanu.

Lisabonski ugovor je pozitivan korak

Ipak, američki predsjednik Barak Obama početkom godine otkazao je učešće na redovnom američko-evropskom samitu. Evropljani, kako je rečeno u Vašingtonu, nisu se mogli čak dogovoriti ni oko toga gdje bi samit trebalo da bude održan, a takođe ni sa kim bi Obama trebalo da se susretne: Hermanom van Rompejem, predsjedavajućim Evropske unije, španskim premijerom Hozeom Luisom Rodrigezom Zapaterom čija zemlja upravo predsjedava Uniji, ili pak s predsjednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom.

Ali, ne govori li Evropa danas, nakon što je Lisabonski sporazum stupio na snagu, jednim jezikom? Iznenađujući i diplomatski odgovor uputio je američki ambasador u Briselu Vilijam Kenrad - nikad se nije ni očekivalo da Evropa govori jednim glasom.

"Mi zaista nikada nismo očekivali da je Evropa u stanju da govori jednim jezikom", rekao je Kenrad. Isto je i sa Sjedinjenim Državama, kaže, sam predsjednik takođe ne može uvijek odrediti smjer - čak ni kada je u pitanju klima. Ali, SAD će podržati Lisabonski ugovor, kaže takođe američki ambasador u Briselu, i želimo da vjerujemo da će Evropa donijeti odluku posebno kada je riječ o spoljnoj politici. Jer, Lisabonski ugovor je pozitivan korak, korak dalje u evropskoj integracionoj politici, ali će ipak potrajati dok se ne sprovede. Kenrad dodaje da će ipak biti potrebno neko vrijeme da se ostvari transatlantski cilj koji je u Vašingtonu predstavio predsjednik Evropskog parlamenta Jirži Buzek - a to je - da Atlantik nije ništa više do jedno jezero.

Autor: Christina Bergmann, Vašington/ Svetozar Savić

Odg. urednik: Azer Slanjankić