1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nasilni protest pred staklenim oblakoderom ECB-a

Evropska centralna banka svečano otvara svoju novu zgradu što je povod pokretu Blockupy za veliki protest. Ko je sve okupljen u ovom pokretu i sa kojim ciljevima? Protiv koga se protestuje? I gdje je tu Evropska banka?

Pokret Blockupy, kovanica od engleskih riječi blokirati i okupirati, danas (18.3.) imala je odličan povod za protest u evropskom finansijskom centru Frankfurtu: Evropska centralna banka (ECB) svečano je otvorila svoju novu zgradu, stakleni oblakoder koji je ukupno koštao 1,3 milijardu evra. Blockupy je računao sa 10.000 učesnika iz zemlje i inostranstva u uličnim blokadama, okupljanjima i performansima. Mjere bezbjednosti su rigorozne, neki mediji prenose da je bilo predviđeno angažovanje čak 8.000 policajaca. Demonstranti su ovog jutra palili automobile; agencije su javljale da skoro na svakom ćošku nešto gori. Takođe su više puta pokušavali da probiju policijske kordone. Ovdje pokušavamo da razjasnimo neke aspekte protesta.

Šta je Blockupy?

Ovaj pokret okuplja 90 organizacija sa ljevičarskim, antikapitalističkim predznakom, a svima im je zajednička kritika prema bankarskom sistemu. Među njima su recimo stranka Ljevice, antifašističke grupe, sindikati, studentska udruženja, feministkinje, Forum nezaposlenih Njemačke, komunisti… Navode da je njihov cilj „zajednička izgradnja demokratije i solidarnosti odozdo“. Pokret oštro kritikuje politiku štednje i kriznu doktrinu Institucija (koje su se ranije zvale Trojka) u Grčkoj, a koje čine revizori MMF-a, Evropske komisije i ECB.

To nije Occupy

Pokret Occupy Frankfurt (okupirajmo Frankfurt) je sada dio pokreta Blockupy, iako je stariji od njega. Uzor za Occupy u Njemačkoj bio je izvorni pokret Occupy Wall Street, koji je protiv moći bankarskog sistema protestovao kampovanjem i blokadom Menhetna. U Frankfurtu su šatori bili razapeti od oktobra 2011. do reakcije policije avgusta 2012. ispred stare zgrade ECB u takozvanoj Bankarskoj četvrti.

Šta se zamjera ECB

Blockupy smatra da ECB svojom finansijskom politikom doprinosi osiromašenju kriznih zemalja, prevashodno Grčke. Pokret tvrdi da Evropska banka služi jedino interesima međunarodnih povjerilaca i to preko leđa grčkog naroda. Nedavno je ECB snabdjela grčke banke sa skoro 70 milijardi evra kredita, i tako ih spasla bankrota. Time se ECB kreće u okviru svog mandata koji se tiče stabilnosti cijena. Sa druge strane, Evropska banka ne smije direktno da pomaže državama ili građanima.

Pompezno pa skromno

Novo sjedište Evropske centralne banke je predimenzionirana staklena kula od 185 metara. Poslije petogodišnje gradnje, prošlog novembra su zaposleni počeli da zauzimaju svoje kancelarije, a početkom decembra je Savjet banke prvi put zasjedao na 41. spratu. Sve je koštalo više nego što je predviđeno – čak 1,3 milijardu evra. Od 1998. do 2014. je Centralna banka bila smještena u takozvanom Evropskom tornju u centru Frankfurta. Evropska uprava prihoda je, međutim, preporučila svim evropskim institucijama da ne iznajmljuju prostor, već da ga same izgrade jer je tako dugoročno jeftinije. Zgrada će svečano biti otvorena uz tek dvadesetak gostiju i sa samo pet probranih novinara. Pretpostavlja se da bi svečanost bila mnogo veća da nije došlo do protesta.

Preporuka redakcije