Napad na demokratu Buto

„Isto kao što je bilo i 1986-te godine kada se Benazir Buto po prvi put vratila iz egzila i ovaj put se pokazala pobornikom modernizacije I demokratije“, piše u uvodu komentator lista „General-Anzeiger“ i tvrdi: „zbog onoga što ona radi kao prva šefica vlade u islamskom svijetu, talibani i ostali ekstremisti je doživljavaju kao provokaciju. Napad na njen konvoj kada je poginulo više od 130, a ranjeno blizu 500 osoba, mogao bi, zvuči cinično, ojačati njenu poziciju kod umjereih snaga u Pakistanu“.

„Rhein-Zeitung“ iz Koblenza, koji za Benazir Buto kaže da je porijateljski raspoložena prema SAD, smatra da se od nje sada traži da pod svoju kontrolu stavi pakistansku vojsku. Međutim, to mnogima ne odgovara. To upravo ne odgovara onom ko je izvršio atentat. Činjenica da je napad bilo moguće izvršiti bez obzira na velike mjere sigurnosti, pokazuje koliko su labilni odnosi u Pakistanu. Pri tome se radi o jednoj nuklearnoj sili koja se uselila u jedan od najsenzibilnijih regiona u svijetu. Obirom na terorističke prijetnje, korupciju I borbu za vlast unutar same zemlje, Pakistan bi mogao postati obična vremenska bomba. Bomba koja bi mogla brže eksplodirati od samog Irana”.

“Flensburger Tagblatt” danas piše da Benazir Buto uprkos atentatu, neće odustati od svog cilja, a to je da izmaltretiranoj i namučenoj naciji ponovo vrati demokratiju. Dil koji je dogovoren uz pritisak SAD između vojnog diktatora i karizmatične šefice najveće demokratske partije u zemlji, izgleda ovako: Pervez Mušaraf će vojnu uniformu okačiti o klin, a Benazir Buto će pobjediti na prvim slobodnim izborima”.