1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Mladi u Evropi i nezaposlenost

U svojim govorima političari često naglašavaju značaj mladih ljudi. Ipak, stvarnost je drugačija. U mnogim evropskim zemljama veliki broj mladih do 24-te godine života je bez posla. Najveća nezaposlenost je u Španiji.

default

Nezaposleni u Madridu

„Hoćemo više prava: pravo na stalno radno mjesto, na dobru platu, šansu za sopstveni stan i budućnost koju ćemo sami da kreiramo“, ponavljali su mladi Španci na protestima.

Španska omladina je isfrustrirana. Skoro svaka druga mlada osoba je bez posla – stopa nezaposlenosti 25-godišnjaka iznosi 44 odsto! To je najveća stopa nezaposlenosti u Evropskoj uniji. Mnogi Španci se osjećaju kao da pripadaju izgubljenoj generaciji. Generaciji koja mora da ispašta zbog krize koju nije izazvala.

Zato su mladi proteklih nedjelja izlazili na ulice. Protesti mladih ljudi u Madridu, Barseloni i drugim gradovima bili su tema svih svjetskih medija.

Jedan od razloga za tako loše stanje je okončanje građevinskog buma u toj zemlji. Građevina je ključni sektor španske privrede. No, nakon pucanja mjehura nekretnina, izgradnja stanova je opala za 70 odsto. Tokom buma mnogi mladi ljudi su prije vremena napustili školu. Tada su na gradilištima dobro zarađivali. Sada su bez posla.

U krizama se najprije otpuštaju mladi

Infografik Jugendarbeitslosigkeit in der EU

Grafički prikaz broja nezaposlenih mladih ljudi u zemljama EU

Španija nije usamljeni slučaj u Evropi. U Grčkoj, Irskoj ili Italiji nezaposleno je oko 30 odsto mladih. U decembru 2010. stopa nezaposlenosti među mladima u 19 od 27 zemalja EU iznosila je preko 20 odsto. Holger Šefer, stručnjak za tržište rada na Institutu za njemačku privredu, kaže da su mladi prve žrtve privredne krize:

„Mladima je u kriznim situacijama teže nego ostalim starosnim grupama. Oni su kraće u preduzećima, manje su uvedeni u stvari poput zaštite od otpuštanja, rade često na određeno vrijeme, često manje posjeduju humani kapital, odnosno sposobnosti i znanje koje specijalno mogu da primjene u preduzeću. Zbog svega toga mladi su prve žrtve u slučaju krize.“

Politika ima ograničene, kratkoročne mogućnosti da nešto promjeni, smatra Šefer. Najvažnija mjera je da se oživi privreda, a time i tržište rada: „Konjunktura ima važnu ulogu za razvoj tržišta rada za mlade ljude. Stvaranje mjesta za stručnu obuku zavisi od opšteg razvoja tržišta rada. Ako se poboljša situacija na tržištu rada, tada će se poboljšati i tržište rada za mlade. To smo u prošlosti jasno mogli da vidimo u zemljama koje je sada zahvatila kriza. Španija je 2006. imala stopu nezaposlenosti među mladima 18 odsto, znatno manje od sadašnjih 44 odsto“, kaže Šefer.

Spanien schwache Wirtschaft Flash-Galerie

Najveća stopa nezaposlenosti mladih je u Španiji

Njemačka pozitivan primjer

Njemačka se, za razliku od većine drugih evropskih država, mnogo bolje izborila sa krizom. Njemačka bilježi privredni rast, izvozni bum, konstantnu potrošnju. Nezaposlenost među mladima u Njemačkoj je ispod 10 odsto – sličnu stopu imaju još samo Austrija i Holandija.

Pored privrednog razvoja, mnogi stručnjaci smatraju da je i dualni obrazovni sistem, dakle paralelno stručno obrazovanje i rad u preduzeću, jedan od glavnih razloga za tako nisku stopu nezaposlenosti među mladima. „Smatram da je dualni obrazovni sistem jedan od najboljih u svijetu. Mladi koji ne studiraju imaju dobre šanse da nađu posao“, kaže Rene Rudolf, šef odjeljenja za omladinsku politiku pri Njemačkom sindikalnom udruženju.

Ipak, Rudolf upozorava da ne treba biti pretjerano euforičan: „U Njemačkoj je stopa nezaposlenosti među mladima vrlo niska. Ali, istovremeno veliki broj mladih, koji su tek počeli da rade, nalazi se u nezavidnoj situaciji. Oni su pozajmljena radna snaga, loše su plaćeni, ne postoji zakonom utvrđena jedinstvena minimalna plata. Veliki broj mladih radi na određeno vreme, i poslije prakse oni ne ostaju u preduzeću. Zato mladima nije lako. Takođe, ako se ekonomska situacija ponovo pogorša u Njemačkoj, oni su prvi na udaru da izgube posao.“

Za sada njemačka privreda konstantno raste. Prvi nezaposleni akademci iz Španije već su se uputili ka Njemačkoj. Ipak, jezička barijera je ogromna. Bez znanja njemačkog ili barem engleskog jezika, na njemačkom tržištu rada oni imaju slabe šanse.

Autori: Nils Nauman / Ivana Ivanović

Odg. urednik: S. Tanović