1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Kiosk

Mito i korupcija na balkanskim univerzitetima

Istraživanja pokazuju da korupcija kroz obrazovni sistem u Bosni i Hercegovini i Srbiji ima utrt put. Svaki četvrti ispitanik jedne ankete kaže da je imao dodira sa podmićivanjem.

„Ako se pogledaju uslovi za zapošljavanje koji se traže na konkursima u javnom sektoru, onda izgleda da u Bosni i Hercegovini radno mjesto mogu dobiti samo pametni“, piše Dino Jahić u tekstu koji je objavio list „Süddeutsche Zeitung“ i nastavlja: „Korupcija u visokom obrazovanju je dovela do odlijevanja mozgova i ukrala mudre glave ionako slaboj privredi u zemlji. Talentovani učenici, frustrirani time što diplome stečene na Balkanu imaju malu vrijednost, rado uzimaju stipendije u EU.Oni koji u inostranstvu završe fakultet su često u iskušenju da tamo i ostanu. U njihovoj domovini strane diplome moraju priznati domaći univerziteti. Diplome također trebaju biti prihvaćene od strane javnog sektora, koji je i dalje, najveći i najpouzdaniji poslodavac na Balkanu“.

Da li važi za sve studente?

Da li važi za sve studente?

Novinar Dino Jahić (BIRN - Balkan Investigative Reporting Network) je istražujući korupciju u visokom školstvu u BiH i Srbiji otkrio da su prevare i plagijati mogući u mnogim privatnim i javnim visokoškolskim ustanovama. „Spisak prisutnih učesnika nastave se brzo krivotvori, a podmićivanje profesora za bolje ocjene je uobičajena praksa“, piše Jahić u tekstu pisanom u okviru „Balkan Fellowship for Journalistic Exellence“, inicijative fondacija Robert Bosch i ERSTE u saradnji sa BIRN-om.

Korupcija u BiH i Srbiji je prema međunarodnim analizama veoma raširena. Samo mali broj prijavljenih slučajeva vodi do podizanja optužnice, a mali broj tih optužnica završava izricanjem presude. Zvanični procesi vezani za korupciju, u očima većine ljudi, služe samo da pokažu ranjivost onog koji je podnio tužbu i imunitet okrivljene strane. Ni BiH ni Srbija nemaju zakon kojim se štite informanti“.

„Privatni univerziteti većim dijelom poslove obavljaju sa uposlenicima u javnim službama koji teže ka dodatnioj obuci. Za državne službenike dodatna diploma znači i veća plata. Većina se odlučuju za vanredno studiranje ili studiranje na daljinu, tako da nesmetano mogu obavljati svoje dnevne radne zadatke. Njihova nova znanja se skoro i ne provjeravaju prije svega zahvaljujući njihovoj političkoj lojalnosti, a ne kvalifikaciji. Na osnovu toga se zaključuje da ukorijenjena korupcija na tržištu rada u javnom sektoru na kraju kvari i obrazovni sistem“, piše u listu „Süddeutsche Zeiutng“.

Korupcija u ruskom pravosuđu

Jedna od tema kojom se bave komentatori njemačke dnevne štampe je i izlazak iz zatvora članica ruske grupe „Pussy Riot“.

Ponovo na slobodi

Ponovo na slobodi

„Instrumentaliziranje državnog tužilaštva i sudova sve sve čeće ne odvija samo iz političkih nego i privrednih razloga. Posebno ako se poslovni partner ili kokurent treba ukloniti s puta“, piše list „Frankfurter Allgemeine Zeitung “ i nastavlja: „Korupcija u pravosuđu i policiji to omogućava. Policija uz nasilne metode od uhapšenih skoro uvijek dobije ono što želi. Dok je predsjednik Rusije bio Medvedjev, bilo je poduhvata koji su vodili ka liberalizaciji kaznenog prava. Međutim, u tome se nije daleko otišlo. Amnestija na osnovu koje je oslobođeno 25.000 zatvorenika se treba pozdraviti. Međutim, važnija bi bila reforma pravosuđa koja će dovesti do toga da manje ljudi bude lišeno slobode“, smatra komentator lista „Frankfurter Allgemeine Zeitung“.

„Badische Zeitung“ iz Freiburga se pita da li je Michail Chodorkowski sada izbjeglica? „Ako je izbjeglica, onda je zbog toga što je biši naftni magnat nakon pomilovanja iskoristio prvu i u ovom slučaju najbolju priliku da napusti svoju zemlju. Iz Sirije, Afrike i ostalihh kriznih regiona širom svijeta trenutno milioni ljudi pokušavaju pobjeći i spas potražiti u inostranstvu. Do bogate zapadne Evrope je uspio stići samo mali dio tih ljudi“, navodi Badische Zeitung“.

Autor: Mehmed Smajić

Odgovorni urednik: Svetozar Savić