1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Kiosk

Mediji i "artiljerijska priprema" zločina

Ratova u bivšoj Jugoslaviji ne bi bilo da im nije prethodila propagandna priprema u medijima, tvrde neki. U Srbiji se proteklih mjeseci razvila diskusija na tu temu. Došlo je i do prvih krivičnih prijava protiv novinara.

default

Mediji u Srbiji obezbijedili su devedesetih podršku Slobodanu Miloševiću

Süddeutsche Zeitung ističe da ratovi na Balkanu nisu bili grom iz vedra neba. Pretpostavke za brutalno nasilje i masovna ubistva su stvorili mediji. Oni su podsticali konflikt objavljivanjem lažnih informacija, izmišljali su priče i širili mržnju. Kada je JNA 1991. marširala u pravcu Vukovara, tenkovi su obasipani cvijećem. Državni mediji su postigli svoj cilj: Većina srpskog naroda je stajala iza osvajačke politike Slobodana Miloševića, piše Süddeutsche Zeitung, te dodaje:

Demonstration gegen Milosevic 2000

14. april 2000. Demonstracije protiv Miloševića završile su upadom na Televiziju Srbije

"Svako ko se tome suprotstavio bio je etiketiran kao izdajnik. Francuski ekspert za medije Renauld de La Brosse po nalogu Haškog tribunala analizirao je preko 20.000 novinskih članaka, TV i radio emisija koji su emitovani u Srbiji. U svojoj analizi je došao do zaključka kako bez propagande beogradskih medija ne bi ni moglo doći do rata. 18 godina poslije se u Srbiji razvila diskusija o ulozi medija u ratu. Polemika je dostigla vrhunac krivičnom prijavom Nezavisnog udruženja novinara Srbije, NUNS-a, protiv bivših novinarskih perjanica srbijanskih medija, uključujući i one iz listova Politika i Večernje novosti. U prijavi stoji kako su ti novinari širili mržnju, nacionalnu i vjersku netrpeljivost. Organizacija NUNS tvrdi da su oni koji su širili propagandu suodgovorni za konflikte koji su izbili poslije toga.

Navedeni su i konkretni primjeri o tome kako je Televizija Srbije tokom opsade Sarajeva tvrdila da se u sarajevskom zoološkom vrtu lavovima bacaju srpska djeca kao hrana, što je bila laž kojom se pažnja javnosti skretala sa zločina koje su vršile jedinice Ratka Mladića. novembra 1991. godine. U Večernjim novostima je objavljen i tekst o tome da je u jednoj školi u Hrvatskoj pronađeno 40 ubijenih srpskih beba. Onaj ko je htio da upiše crash-kurs iz nacionalizma, mogao je da pročita rubriku "Eho i reakcije" u listu Politika. Tu su samoprozvani istoričari, šovinistički pisci i obični ljudi širili laži, poluistine i melodramatične priče o patnjama srpskog naroda. Za nezavisne novinare u Srbiji nema nikakave sumnje - državni mediji i njihovo skandalozno izvještavanje su provocirali konflikte na Balkanu," završava članak u listu Sueddeutsche Zeitung.

Masa nije prva klasa

Lehrer mit Schülern

Njemačka već danas ima problem s nedostatkom nastavnog kadra

U Njemačkoj danas malo ko razmišlja o školama i nastavi, vrijeme je raspusta. Ipak, čini se da se upravo sada razvila nova diskusija o nedostatku nastavnog kadra u ovoj zemlji. Ukoliko je vjerovati statistikama, u Njemačkoj već sada nedostaje 40.000 nastavnika - uz najave da će se stanje još više pogoršati kada tokom narednih godina kada desetine, neki kažu i stotine hiljada nastavnika ode u penziju. Postoje ideje da Njemačka uveze nastavnike sa istoka Evrope. List Die Welt na tu temu piše.


"Vlada u Berlinu je u okviru programa za razvoj konjukture izdvojila milione za obrazovanje - ali, samo za renoviranje i izgradnju novih škola. Nema sumnje da su učenicima potrebne moderne učionice, ali su za pravo obrazovanje potrebni i dobri nastavnici. Država bi stoga morala investirati u pametne glave, a ne u beton. Ipak, taj savjet nije baš lako poslušati. U brojnim nastavnim predmetima su kvalifikovani nastavnici već danas roba koje nema na tržištu. Ne samo da nedostaju nastavnici, nego i mladih ljudi koji bi bili spremni da se školuju za to zanimanje. Strahuje se da bi za školstvo odgovorna ministarstva u pojedinim saveznim zemljama stoga mogla da krenu da kao nastavnike zapošljavaju bilo koga ko završi neki fakultet. To bi moglo imati posljedice druge vrste - kvantitet (masa) ne donosi kvalitet (klasu)," piše Die Welt.

Autor: Azer Slanjankić

Odg. urednica: Belma Fazlagić-Šestić