Matadori na čelu EU ne znaju kako ukrotiti bika

U ovakvoj situaciji ne pomaže prizivanje novih evropskih vizija. Sada se radi o tome da se uz evropsku valutu spasi i evropska ideja, piše Die Welt i nastavlja:

"Evropa se pretvorila u zajednicu u kojoj svako garantuje za svačije dugove. Godinama se sve vrtilo samo oko raspodjele novca između zemalja donatora i onih koje primaju tranše iz Brisela. Duša Evrope više ne stremi očuvanju mira, proširenju unije i ukidanju granica, nego je u igri konkurencija, zavist i pravedna raspodjela novca. I sve to samo zbog male Grčke? Ne, Grčka je samo šifra ispod koje se krije neuspjeh evropskih vlada.

Evropa je postala kontinent nekontrolisanih dužnika. To će opteretiti privredni rast i nanijeti štetu budućim generacijama. Grčka se više ne može spasiti, možda čak ni Portugal, pa ni Italija. Grčkoj predstoji reprogramiranje dugova, a njemački poreski obveznici će pri tome izgubiti milijarde eura. Spasioci ipak moraju konačno da poduzmu taj korak. Što duže budu čekali, to će krajnji račun biti veći", piše Die Welt.

Atina ima novca do oktobra

Tabu tema je načeta. U vladi u Berlinu su ovog vikenda počeli da razmatraju opciju prema kojoj bi Grčka napustila euro-zonu. List Frankfurter Allgemeine Zeitung o tome piše:

"O tome su već govorili manji članovi vladajuće koalicije - liberali i bavarski demokršćani. Jedino kancelarka Merkel još uvijek ne želi da se bavi, kako kaže, "špekulacijama" o tome da Grčka neće biti u stanju da plati svoje dugove. Ipak, ne može se reći da joj ova diskusija dolazi u nezgodnom trenutku. S jedne strane otvorena diskusija o bankrotu povećava pritisak na vladu u Atini da ispuni sva obećanja.

S druge strane, onaj ko naglas govori o bankrotu, teško da u parlamentu može da se suprotstavi planovima o proširenju Fonda za stabilizaciju eura. Taj fond bi amortizirao udarac koji bi na tržištima mogao da nastane nakon bankrota. Ne traže Merkel i predsjednik Evropske komisije Barozo tek tako da se proširenje Fonda mora usvojiti do oktobra. Vlada u Atini, naime, ima novca još samo samo do tog mjeseca" piše Frankfurter Allgemeine Zeitung.

Grčka mora ostati u euro-zoni

Ne smije se dozvoliti izlazak Grčke iz euro-zone, tvrdi list Süddeutsche Zeitung, koji to objašnjava ovako:

"Izlazak Grčke iz euro-zone ne bi bila katastrofa samo za tu zemlju, nego i za Njemačku i za ostatak Evrope. Bilo bi to mnogo skuplje od sadašnjih pokušaja da se Grčka spasi bankrota. Ukidanje eura u Grčkoj ne bi pomoglo sanaciji te države.

Grčki izvoznici bi doista mogli jeftinije da izvoze svoje proizvode, jer bi drahma bila slaba valuta. Ali grčke firme ionako ne proizvede robu koja je tražena u inostranstvu. Od bezvrijedne drahme bi tako bilo više štete nego koristi jer bi se dugovi grčke vlade u eurima višestruko povećali. Ta država bi istog trenutka kada uvede drahmu bila bankrot. Kako izgleda državni bankrot vidljivo je na primjeru Argentine, kojoj se to desilo prije deset godina. Ta država ni danas ne može da dobije kredit na međunarodnom tržištu.

Kolaps Grčke bi pogodio i evropske banke koje tamo prave poslove. Javio bi se još jedan probem. Na tržištima bi počele špekulacije da bi iz euro-zone mogle da istupe i Portugal, Irska ili Italija. Kraj monetarne unije, odnosno eura, značio bi veliki minus za Njemačku. Ne bi bilo jedinstvenog tržišta koje obuhvata 500 miliona ljudi. Njemačka marka bi bila vrlo jaka što bi ugrozilo izvoz. To bi moglo dovesti do gubitka stotina hiljada radnih mjesta", zaključuje Süddeutsche Zeitung.     

Autor: Azer Slanjankić

Odg. urednica: Jasmina Rose