1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Kiosk

Masovan odlazak u "obećanu zemlju"

Srbi, Makedonci i Crnogorci u zemlje Evropske unije mogu putovati bez viza. Međutim, u te zemlje masovno putuju samo najsiromašniji – Albanci. Ejupu Ganiću se treba suditi u BiH, pišu njemački listovi.

default

U zemlje EU iz Srbije i Makedonije najviše dolaze oni najsiromašniji.

List „Die Welt“ piše o porastu zahtjeva za azil u EU otkako je u Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori na snazi bezvizni režim. Njegove zloupotrebe mogle bi prolongirati odluku o stavljanju BiH i Albanije na „bijelu šengensku listu“, upozoreno je u Briselu.

Albaner

Veliki broj Albanaca prije odlaska na Zapad proda svu svoju imovinu

„Iz Srbije i Makedonije najviše odlaze Albanci koji utočište nađu najprije kod svojih porodica koje već žive u nekoj od zemalja EU. Za put na Zapad neki prodaju svu svoju imovinu: kuće, stoku, zemlju, automobile. Albanci u dolini Preševa navodi autor, nemaju posla i zato se pokušavaju domoći 'obećane zemlje'. Srbija, Makedonija i Crna Gora su vatrometom i koncertima 19. decembra proslavile uvođenje bezviznog režima. Međutim, mnoge turističke agencije su razočarane jer je izostao talas masovnih rezervacija. Posljedice ekonomske krize osjete se i u ovim zemljama i želji za putovanje postavljaju 'određene granice'.

Najsiromašniji odlaze

150 Mazedonier sind erstmals seit 20 Jahren ohne Visum in der EU

Interes za tursitička putovanja kod Makedonaca je uprkos bezviznom režimu ostao skorman.

Jedno istraživanje RPMC Instituta u Skoplju pokazalo je da više od 90 odsto Makedonaca nikada nije bilo u jednoj od zemalja EU. U susjednoj Srbiji, većina ljudi nema ni biometrijski pasoš koji je neophodan za putovanje u neku od zemalja šengenskog prostora. Osiromašena albanska manjina u Makedoniji i južnoj Srbiji se time ne da zastrašiti.

Upravo oni ljudi na Balkanu koji najmanje posjeduju, spas traže u emigraciji. Makedonsko ministarstvo unutrašnjih poslova je u protekla dva mjeseca registrovalo više od 150.000 izlazaka iz zemlje. Većina putnika se nije vratila. Makedonska vlada upozorava na opasnost od preskupih turističkih aranžmana nekih sumnjivih tursitičkih agencija i poslovnih ljudi koji putnike mame navodnim izgledima za dobijanje azila i boljim životom na Zapadu. Ljudi na taj način postaju žrtve ciljane manipulacije i dezinformacija, rekao je jedan glasnogovornik makedonske Vlade. Uprkos upozorenjima, ljudi međutim i dalje putuju. Odlaze kod porodica i onda podnose zahtjev za azil i traže posao 'na crno'.

Porast zahtjeva za azil zabilježen je posebno u Belgiji: Samo u februaru je oko 349 Makedonaca podnijelo zahtjev. Evropska komisija je u međuvremenu reagovala: jedan visoki predstavnik iz Brisela sada bi trebao organizovati povratak u matične zemlje za osobe koje nemaju izgleda da dobiju azil. Ukoliko bi se nastavio trend odlaska u zemlje EU, u narednim sedmicama bi samo iz preševske doline u pravcu zapadne Evrope moglo krenuti pet do deset hiljada potencijalnih tražilaca azila.

„Ganiću se treba suditi u BiH“

Ejup Ganic ehemalige Mitglied des Präsidiums von Bosnien und Herzegowina

Da li će Ganić biti izručen Srbiji?

Ejup Ganić, je 1. marta uhapšen u Londonu na osnovu zahtjeva srbijanskih vlasti“. Tereti se da je odgovoran za napada na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu. List Frankfurter Rundschau Online piše:

„Ejupu Ganiću je u Velikoj Britaniji određen jednomjesečni pritvor iz kojeg može izaći uz kauciju od 200.000 funti, ali i dalje ne smije napustiti prostor te države. Sarajevo je na ovaj potez odgovorilo sopstvenim zahtjevom za izručenjem Ganića. Bošnjački član Predsjedništva BiH Haris Silajdžić rekao je da se radi o „pokušaju relativiziranja i izjednačavanja krivice za rat“. Zbog sumnje da su učestvovali u napadu na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije raspisalo je početkom prošle godine potjernice za 19 osoba iz BiH, među kojima je i Ejup Ganić. Sarajevo je već tada uložilo protest. Prema jednom sporazumu iz 1996. godine u ovakvim slučajevima se za mišljenje najprije treba upitati Haški tribunal. Ovaj ugovor istekao je međutim 2004. godine. Bosanci i Hercegovici se pozivaju i na sporazum sa Srbijom koji je potpisan prošle sedmice. Prema tom sporazumu, Ganiću bi se trebalo suditi u BiH.“

Autor: Belma Fazlagić-Šestić

Odg. ur. Mehmed Smajić