1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Lobiranje u Evropskoj Uniji

Lobisti u Briselu nemaju tako loš imidž, kao u Njemačkoj. Tamo djeluje 15.000 profesionalaca, predstavnika zemalja, firmi, udruženja, crkvi, grupa za zaštitu čovjekove okoline i svih drugih mogućih organizacija. 4.500 njih je službeno registrovano u Evropskom parlamentu. Svi su opremljeni legitimacijama i kodeksom ponašanja. Oni ne smiju podmićivati parlamentarce, ali pod odredjenim okolnostima smiju plaćati za usluge svojim saradnicima, ukoliko poslanik parlamenta to unese u svoj godišnji obračun, obrazlažući to posebnim interesom. Bernd Riegert

Zgrada Evropskog parlamenta u Briselu. 4600 profesionalnih lobista, opremljenih akreditacijom i kodeksom ponašanja, vrši uticaj na evropske poslanike

Zgrada Evropskog parlamenta u Briselu. 4600 profesionalnih lobista, opremljenih akreditacijom i kodeksom ponašanja, vrši uticaj na evropske poslanike

Poslanici i činovnici Evropske Komisije ne kriju da izrazito cijene saradnju sa loobistima, kako bi brzo i jednostavno dobili sve informacije, koje se tiču neke branše, rekao je šef Udruženja lobista u Briselu Rogier Chorus:

„Potpuno je jasno da su raznorazne Službe Evropske Komisije kao i članovi parlamenta zainteresirani za naše procjene. Za njih je to podjednako važno kao i za nas. Političarima su potrebne takve informacije, kako bi znali da li su njihovi prijedlozi potpuno u redu.“

Evropski parlament, za razliku od njemačkog parlamenta Bundestaga, nema štab naučnih saradnika, koji bi se mogao uporediti sa briselskim. To za posljedicu ima da lobisti utiču na zakonske prijedloge i stavove poslanika i činovnika Evropske Komisije, tvrdi poslanik Hans Peter Martin iz Austrije. On važi za čovjeka koji je uprljao vlastito gnijezdo, jer je prije dvije godine za evropski parlament napisao izvještaj o sistemu lobiranja. Hans Peter Martin vidi veliku opasnost u ovako ispreplčetenom sistemu:

„ Moja kritika usmjerena je na činjenicu što su lobisti praktično na vlasti. Oni to sve rade veoma spretno. Interveniraju iza kulisa, prije nego što se nacrt odredjenog zakona nadje na papiru. Puno je lijenih i nesposobnih poslanika, koji rado prepuštaju lobistima svoj posao. Postoje čak i takvi članovi parlamenta, koji se čak hvale time da im lobisti izradjuju korekture i promjene propisa.“

Da jedan od 732 evropska parlamentarca istovremeno ima posao i u jednoj od firmi za lobiranje ili Udruženju industrijalaca nije poznato. Poznato je medjutim da poslanici paralelno obnašaju i druge poslove. Tako je poslanik demohrišćanske unije CDU u evropskom paralmentu Elmar Brok istovremeno potpredsjednik odjela za razvoj medija pri koncernu Bertelsmann. Djem Oezdemir iz stranke Zelenih često se pojavljuje kao govornik na komercijalnim priredbama i za to uzima visoke honorare. Drugi poslanici bave se poljoprivredom ili rade kao advokati. Austrijanac Hans Peter Martin, koji je napisao kritičan izvještaj o lobiranju i lobistima, enma ništa protiv sporednih djelatnosti. Ovaj bivši korespodent njemačkog političkog magazina Der Spiegel i sam je nastavio da radi kao novinar i šef jedne informativne službe. Činjenica je da se radne aktivnosti često isprepliću. Mnogi opsolanici u Evropskoj uniji bili su ranije činovnici u Evropskoj Uniji ili lobisti. I novinari često mijenjaju posao i odlaze da rade za firme za lobiranje. O tome Hans Peter Martin kaže:

„Radi se o jednoj vrsti prisvajanja funkcija, ispreplitanja, zapravo lobisti oduzimaju posao, koji bi trebao raditi izabrani predstavnik naroda. Riječ je o jednoj prisili, zagrljaju koji nije prirodan. Pri tome dolazi do gušenja opravdanih interesa gradjana.“

To je tako u Briselu. Svako svakog poznaje. Službeni ručkovi i večere važe kao težak posao za vrijeme radne sedmice, koja iznosi 60 sati.