Litvanija ušla u eurozonu

DW: Zašto uvodite evro baš sada kada čitav svijet govori o dužničkoj i ekonomskoj krizi u evrozoni?

Rimantas Sadzius: Ljudi već dugo govore o krizi evra, ali evro je pokazao da je otporan i na šokove spolja i na napetosti iznutra. Mislim da je evrozona došla do stanja kada sa svim krizama može da izađe na kraj bez pomoći spolja. Litvanija je svoj litas još 2002. vezala za evro. Prošli smo kroz sve turbulencije koje su potresale evrozonu u finansijskoj krizi: interno smanjivanje vrijednosti, smanjivanje plata i socijalnih davanja i do 30 odsto. Ali, nikada još nismo mogli da učestvujemo u tim procesima i u punom obimu koristimo prednosti evra. Profitirali smo od manjih kamata za finansiranje našeg, doduše vrlo malog, budžetskog deficita. Od 1. januara ćemo i mi sjediti za stolom za kojim će se donositi odluke. To je dobro za investicionu klimu, jer ćemo se osloboditi opasnosti od pada vrijednosti nacionalne valute - zamijenićemo je evrom po kursu kojeg smo utvrdili još 2002.

Odnos litasa i evra je odavno utvrđen. Šta se uopšte mijenja za građane, osim što će sada u rukama držati novčanice evra?

Neće više morati da plaćaju taksu za mijenjanje valute. Kreditne kamate će se sniziti, ne samo za državu, već i za privatna lica i preduzeća. Investitorima, koji su nam hitno potrebni, više će se isplatiti da ulažu u Litvaniju, jer neće više morati da uračunavaju i dodatni rizik. Rizik povezan sa nacionalnom valutom otpada, pa tako može da se poveća dobit za strane investitore.

Magični broj za Litvaniju glasi: 3,4528. Toliko litasa se može dobiti za jedan evro. Šta mislite, koliko dugo će ljudi još preračunavati u glavi novčane vrijednosti?

Iskustva drugih zemalja koje su uvele evro pokazuju da ljudi preračunavaju još dugo - bar još pet godina. Da bismo olakšali prelazak, od avgusta u svim radnjama imamo cijene izražene u litasima i u evrima - tako će biti do juna 2015. Trenutno samo polovina građana Litvanije vjeruje da uvođenje evra donosi prednosti. Samo polovina! Ali, u susjednoj Estoniji smo vidjeli da moraju da prođu dvije godine da bi 85 odsto građana smatralo da je evro dobar. Estonci su veoma oprezni kada se radi o finansijama. Mislim da će i kod nas morati da prođu dvije godine do potpunog prihvatanja evra.

Kako mislite da spriječite da u pojedinim branšama promjena valute bude zloupotrijebljena za podizanje cijena? U Njemačkoj se dugo vjerovalo da je evro donio poskupljenja.

Precizno pratimo razvoj cijena. One rastu posebno u sektoru uslužnih djelatnosti. To može da se ekonomski objasni, jer plate u tom sektoru rastu za četiri do pet odsto godišnje, što nema mnogo veze sa evrom. U drugim oblastima privrede cijene će ostati stabilne ili se čak smanjiti, jer će cijene energije i životnih namirnica da se smanje. Pored naših kontrola, na sve to utiče i konkurencija: ljudi će moći da uporede cijene, na primjer kafe, i videće ko je "zaokružio" cijenu naviše, a čija kafa je pojevtinila. Mislim da neće biti efekta poskupljenja. Tokom čitave 2015. godine ćemo posmatrati razvoj cijena.

Litas je poslije pada komunizma početkom 90-ih godina bio jak simbol nezavisnosti Litvanije. Mislite li da će neke osobe imati probleme sa opraštanjem od tog simbola - da će im izgledati kao da su se odrekli dijela nezavisnosti?

Da, postoji to osjećanje. Mi smo vrlo emotivni ljudi. Zato će evro-kovanice na jednoj strani imati litvanski nacionalni simbol (Vitis, jahač sa isukanim mačem). Taj simbol se na našim kovanicama nalazi od 14. vijeka. Sada će litvanski simbol da se širi čitavom Evropom. Od Malte do Finske. Od Irske do Letonije. To je demonstracija našeg identiteta u Evropi.

Koliko su kriza u Ukrajini i sankcije EU protiv Rusije uticale na Vašu monetarnu i ekonomsku politiku?

Morali smo da korigujemo prognoze privrednog rasta. Sljedeće godine očekujemo da on oslabi za 0,9 odsto bruto društvenog proizvoda. Naše firme koje su izvozile robu u Rusiju ili su je tamo transportovale iz drugih zemalja, sada imaju teškoće. To će i u budućnosti uticati na privredu, ali mi vidimo i da su preduzeća u stanju da se drukčije orijentišu i da se okrenu ka tržištima u drugim dijelovima Evrope. U tome pomaže i zajednička valuta.

Socijaldemokratski političar Rimantas Sadzius (54) je od decembra 2012. ponovo ministar finansija Litvanije. Po struci hemičar i pravnik, on se na toj funkciji nalazio već 2007. i 2008. godine. Uvođenje evra je u Litvaniji dugo bilo nemoguće zbog visoke stope inflacije koju je Sadzius doveo pod kontrolu.