1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Panorama

Latinski jezik u Njemačkoj sve popularniji

Johaneum je najstarija i najtradicionalnija škola u Hamburgu. Iza debelih zidova napravljenih od crvene opeke u 19. vijeku polaže se velika vrijednost na učenje starih jezika poput latinskog.

Vor einer mit lateinischen Sprichwörtern beschriebenen Tafel erteilt die Lehrerin Silvia Schischwani der 8. Klasse im Alten Gymnsium von Bremen Lateinunterricht (Foto vom 27.01.2006). Im Vordergrund sind die Schüler Rene (l-r), Cornelius, Laura und Antonia zu sehen. Laut einer Berechnung des Statistischen Bundesamtes haben im vergangenen Schuljahr bundesweit 739 000 Schülerinnen und Schüler Latein gelernt. Damit verzeichnet dieses Unterrichtsfach zum dritten Mal in Folge einen wachsenden Zulauf. Latein ist wieder angesagt, und das nicht nur bei Altphilologen. Foto: Ingo Wagner +++(c) dpa - Report+++

Latein-Unterricht in Bremen

Johaneum je najstarija i najtradicionalnija škola u Hamburgu

Johaneum je najstarija i najtradicionalnija škola u Hamburgu

“Mnogi roditelji biraju Johaneum zato što žele da njihova djeca dobiju posebno obrazovanje“, kaže Ana Šuneman koja već četiri godine predaje latinski i njemački jezik. Ona ovu elitističku crtu škole posmatra poprilično kritički. Latinski je mnogo više od neuobičajenog predmeta preko kojeg roditelji žele obezbjediti prednost za svoju djecu, naglašava ona. Njoj je predavanje latinskog strast, i ovu radost pri učenju antičkih jezika pokušava prenijeti i na svoje učenike.

Ovidije aktuelan i nakon 2000 godina

Kako bi 'oživila' vrijeme antičkog Rima, Ana Šuneman učenicima pokazuje jednu sliku putem projektora na zidu. Na slici su prikazani stari Rimljani kako sjede na tribini “Spectatum veniunt, veniunt spectentur ut ipsae", čita Karla iz svoje sveske za latinski. Jedna druga učenica čita prevod iste rečenica: “Dolaze kako bi vidjeli i kako bi bili viđeni “. Učenici potom diskutuju šta bi ove riječi čuvenog rimskog pjesnika Ovidija mogle značiti u današnjim prilikama.

Profesorica Ana Šuneman želi prenijeti svoju ljubav prema antičkom jeziku svojim učenicima

Profesorica Ana Šuneman želi prenijeti svoju ljubav prema antičkom jeziku svojim učenicima

Ana Šuneman pokušava tako organizovati nastavu da učenici uče kroz druženje i na taj način se zabave ali i saznaju nešto više o kulturi starih Rimljana. “Za vrijeme mojih školskih dana sve se vrtilo oko učenja jezika i gramatike“, prisjeća se 33-godišnja profesorica. Ne čudi što se njena ljubav prema ovom antičkom jeziku razvila tek tokom studija. Ona priznaje da je jedini razlog zbog kojeg je odabarala latinski taj što je znala da su profesori latinskog jako traženi, a ona je htjela biti nastavnica.

Sve više studenata latinskog

Sličan razlog za odabir studija latinskog imali su i mnogi drugi mladi studenti. U toku proteklih sedam godina došlo je do porasta broja studenata koji upisuju studij ovog jezika. “Trend porasta broja učenika u školama koji biraju latinski je očito prešao i na univerzitete “, primjećuje Klaudija Šindler. Ona je na čelu Instituta za grčku i latinsku filologiju na Univerzitetu Hamburg. “Univerziteti na kojima se može studirati latinski jezik u prošlosti su bili prisiljeni radikalno smanjiti broj mjesta za studente, a sada su suočeni sa masama studenata koji žele studirati bas taj jezik".

Većina učenika ne bira da uči latinski, već to rade na nagovor roditelja

Većina učenika ne bira da uči latinski, već to rade na nagovor roditelja

Bilo da potreba ili strast navode studente da upišu latinski ono što ih povezuje je što su svi samostalno odlučili da uzmu taj predmet. Kod učenika je stanje drugačije. “Moja majka je željela da upišem latinski “, kaže Ruben uz osmjeh. On je htio da uči italijanski. I Karla se slaže da joj je zabavnije učiti engleski od latinskog. Markus, koji sjedi sa Karlom u klupi, smatra da će mu latinski veoma malo korisiti u budućnosti, ali da ovaj antički jezik dosta pomaže pri učenju drugih jezika. “Latinski je veoma logičan jezik i pomaže da jasnije razmišljamo“.

Latinski više nije ulaznica za siguran studij

Sa argumentima ovog 14-godišnjaka slažu se i odrasli zagovornici latinskog jezika. U Njemačkoj vrijednost i prednosti latinskog jezika postaju sve popularniji što nije slučaj u susjednim evropskim zemljama. Osim u Austriji, ovaj predmet skoro da je nestao sa nastavnih planova, pa se čak italijanski i francuski učenici jedva snalaze sa romanskim korijenima svojih jezika.

Za profesoricu Klaudiju Šindler latinski je mnogo više od 'mrtvog' jezika

Za profesoricu Klaudiju Šindler latinski je mnogo više od 'mrtvog' jezika

Klaudia Šindler sa univerziteta Hamburg smatra da je nastava latinskog izuzetno korisna i za učenike migrantskog porijejkla. Prema jednoj studiji Univerziteta Humbolt u Berlinu latinski kao nastavni predmet ima veliki integracijske mogućnosti. “Kada turski učenici počnu učiti latinski uče se jednom logičkom pristupu učenju jezika i to im pomaže u učenju drugih jezika“, naglašava Šindlerova. Međutim, za nju i za druge ljubitelje latinskog ovaj antički jezik predstavlja mnogo više od osnove za druge strane jezike, za logičko razmišljanje ili disciplinovano učenje: “Latinski je dio naše kulture, na taj način smo u dodiru sa našim korijenima.“

Autor: Janine Albrecht / Staša Nikodinović

Odgovorni urednik: Mehmed Smajić