Kurti: Bezuslovno sprovesti dogovor iz Brisela i Ohrida

Poslije višemjesečnog zatišja, u četvrtak (14. septembar) se u Briselu sastaju predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti.

Uoči sastanka, Kurti insistira da se primjeni sporazum koji je ovog februara postignut u Briselu, a konkretizovan u martu u Ohridu.

„To treba učiniti bezuslovno, potpuno i bez odlaganja. Ja sam bio spreman da to tada i potpišem. Zato ne smije biti sumnje da sam ja premijer okrenut rješenjima“, rekao je Kurti u intervjuu za DW.

-pročitajte još:  Dijalog Srbije i Kosova - šta je starije, Brisel ili Ohrid?

Na pitanje kada će biti formirana Zajednica srpskih opština, Kurti nije odgovorio konkretno, nego je podsjetio da je i ZSO dio tog sporazuma.

„Ne želim kršiti prava Srba, ne želim nikakav vid diskriminacije. I sam sam predugo diskriminisan kao Albanac i politički aktivista. Ali, istovremeno ne može biti privilegija, kojima bi se drugi diskriminisali. Trebaju nam jednakost, vladavina prava i evropske vrijednosti", rekao je kosovski premijer.

Kurti je pozvao Srbe da uzmu učešća u peticiji za smjenu četiri albanska gradonačelnika opština na sjeveru Kosova, kako bi se otvorio put za nove izbore.

„Ti gradonačelnici imaju šupalj legitimitet, ali drugi tamo nemaju nikakav legitimitet. Na funkciju se dolazi izborima, a ne nasilnim ekstremizmom“, rekao je on. 

Zahteva pritisak na Srbiju

Prema Kurtijevim rečima, EU treba Srbiji da zaprijeti povlačenjem ekonomskih investicija i uvođenjem viza. Tada bi, uvjeren je, Beograd odmah pristao da sprovede sporazume iz Brisela i Ohrida.

„Srbija se ne distancira, niti od svoje kriminalne prošlosti iz doba Miloševića, niti od trenutne saradnje s Ruskom Federacijom i Putinom. Potrebna je ta dvostruka distanca", dodao je Kurti.

„Srbija nije demokratska zemlja, nju vodi autokrata. Ako ste velikodušni i tolerantni prema autokratama, oni to pogrešno shvataju kao znak slabosti i straha. Zato 'šargarepe' ne funkcionišu.“

-pročitajte još:  Kurti: „Nisam tvrdoglav, nego principijelan“

Kako je ocijenio, dešavanja na Sjeveru Kosova određuju dvije stvari koje su još aktuelne: „Prvo, projekat takozvane razmjene teritorija, koji je na Sjeveru stvorio fantaziju da će se oni pridružiti Srbiji – to se neće desiti.“

„Drugo su pokušaji Srbije da ukrug destabilizuje Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Kosovo, pokušavajući da poruči EU i SAD: ’Dajte nam nešto negdje, jer smo nezadovoljni nasilnim raspadom Jugoslavije’. A znamo da su oni izazvali taj raspad“, dodao je Kurti.

Sankcije protiv Prištine „bizarne“

Sagovornik DW je američke i evropske sankcije protiv Prištine nazvao „bizarnim“. „Jer, svi su krajem maja vidjeli ko je napadao vojnike KFOR-a, kosovsku policiju i novinare. Ti nasilni ekstremisti, ta fašistička paravojska, sastavljena je od desetina ljudi. Desetine njih su i u kosovskim zatvorima, ostali su otišli u Srbiju.“

-pročitajte još:  Sjever Kosova: veoma opasna pat-pozicija

Lider „Samoopredeljenja" misli da je nepravedno optužen za eskalaciju na Sjeveru Kosova i kaže da krivce treba tražiti u Beogradu.

„Ne slažem se s mojim evropskim i američkim prijateljima kada recimo govore o ’erupciji nasilja' na Sjeveru. Na Sjeveru nemamo vulkane, pa ne možemo pričati o erupcijama – nasilje ima agendu i ljude koji ga sprovode“, dodao je Kurti.

„Imenovao sam ih u parlamentu Kosova kako bih pokazao da nemam problem sa srpskom zajednicom, već sa malenom manjinom srpske manjine, koju direktno finansira i kojoj naređuje Beograd kako bi pokušali da destabilizuju našu mladu demokratsku republiku."

Kurti je zaključio da je trenutno situacija mnogo bolja nego prije nekoliko meseci. „Ali, da li će ostati mirno mnogo zavisi od toga, kako će se Beograd ponašati i koje ciljeve će slijediti ove jeseni.“

af/nr

Pratite nas i na Facebooku, preko Twittera, na Youtubeu, kao i na Instagramu