1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kuda s kriminalcima u Srbiji? U zatvorima mjesta nema!

Zatvori u Srbiji su prepuni, što dovodi do velikih problema u poštovanju ljudskih prava zatvorenika, ali i do povećanja stope organizovanog kriminala, narkomanije i krivičnih djela sa elementima nasilja.

default

Loša situacija a i nedostaje ih u Srbiji - zatvora

Vijest da pritvorenici u novosadskom zatvoru odbijaju da uzmu hranu iz zatvorske kuhinje, ponovo je aktuelizovala pitanje veoma lošeg stanja u kazneno-popravnim ustanovama u Srbiji.

Zatvor u Nišu i policajac koji zaključava vrata

Zatvor u Nišu

Zatvorenici su nezadovoljni prije svega zbog lošeg tretmana, kao i zbog dugih sudskih postupaka koji se protiv njih vode, pa su se zato odlučili na štrajk glađu, koji to ipak nije, kako objašnjava portparolka Uprave za izvršenje krivičnih sankcija pri Ministarstvu pravde Zorana Vučičević.

“Znate, kada se kaže ‘štrajk glađu’, onda svi smatraju da niko ništa ne jede. A kod nas se to drugačije klasifikuje: kod nas je to odbijanje da se uzme hrana sa takozvane linije, to jest hrana koja se sprema u zatvorskoj kuhinji”, objašnjava Vučičevićeva.

Upozoravano i prije na lošu situaciju

Pravnica Ljiljana Palibrk, koja je u ime Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji u više navrata

Muškarci s automatskom puškom

Kriminal raste

obilazila zatvore, za Dojče vele kaže da nešto već jeste uloženo u zgrade, u opremanje, da su „okrečeni zidovi i sređene instalacije, pošto je to uglavnom u najgorem stanju. Ali, to niti je dovoljno, niti je to bilo kompletno sređivanje, odnosno to nije bila rekonstrukcija čitavih objekata. I na to kada dodate zaista enormnu prenaseljenost, onda i to što je uloženo ima vrlo male efekte.”

Na lošu situaciju u zatvorima po Srbiji upozoravao je ranije i vojvođanski ombudsman. A Zorana Vučičević za DW kaže da ni samo ministarstvo ne krije te podatke: “Mi to nismo krili nikada. To je čak stvar koju mi vrlo često sami naglašavamo.”

Alternativne sankcije neće pomoći

Pošto Srbija odnedavno ima i ustanovu alternativnih krivičnih sankcija, koja podrazumijeva da se na druge načine, a ne samo kroz odlazak u zatvor, može odraditi kazna, postoji mogućnost da će to smanjiti prenaseljenost u zatvorima, s čim se Ljiljana Palibrk ne slaže. “Iskreno da vam kažem, ja nisam sigurna koliko takvih slučajeva ima i koliko će to pomoći. A plašim se da neće previše pomoći situaciji”, kaže ova pravnica.

Zatvor u Beogradu noću

Zatvor u Beogradu

Prema zvaničnim podacima, više od 10.000 ljudi izdržava zatvorsku kaznu, a realni kapacitet tih ustanova je duplo manji. Obeshrabrujuće zvuči podatak da su zatvorske zgrade zidane u prosjeku prije više od 70 godina. Prema istim podacima, sa povećanjem broja zatvorenika, ispoljavaju se izrazito negativni trendovi: porast broja teških krivičnih dijela sa elementima nasilja, organizovani kriminal, smanjenje starosne granice počinilaca krivičnih dijela i visoko prisustvo narkomanije. Naime, više od 60 odsto zatvorenika je imalo iskustva sa narkoticima ili su aktivni ovisnici.

Svake godine sve više uhapšenih

Ljiljana Palibrk upozorava da dodatni problem predstavlja i činjenica da se o zatvorenicima ne vodi računa nakon što izdrže svoje kazne i to “u smislu tretmana, u smislu resocijalizacije, u smislu zdravstvene zaštite, u smislu profesionalnog osposobljavanja, u smislu kada se ti ljudi pripremaju da izađu na slobodu i kada izađu na slobodu… Tu ima jako mnogo problema i tu bi trebalo da se stave i ozbiljnije primjedbe.”

Prema zvaničnim podacima, u periodu do 2003. godine broj uhapšenih u Srbiji se kretao u ustaljenom okviru između 5.000 i 6.000, a od tog perioda godišnja stopa rasta iznosi više od deset odsto. Ukupno povećanje u posljednjih pet godina je više od 60 odsto. Ove brojke pokazuju da Srbija ima povećanje stope kriminaliteta a manjak zatvora.

Autor: Dinko Gruhonjić

Odgovorna urednica: Marina Martinović