1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

KRAJ DEJTONSKE - POCETAK BRISELSKE FAZE

Najkasnije do sredine naredne sedmice, predstavnici Evropske komisije uručit će ssefici bh. delegacije pri Evropskoj uniji, Lidiji Topić, šefu pregovaračkog tima Igoru Davidoviću i direktoru Direkcije za evropske integracije Osmanu Topčagiću tekst Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju o kojem su formalni pregovori otvoreni 25. proslog mjeseca u Sarajevu. Tada ce biti poznat sadrzaj i 50-tak novih specifimnih uslova koji se postavljaju iskljucivo pred drzavne organe vlasti, jer jedini partner EU u ovoj vrsti medjunarodno-pravnih odnosa je drzava.

Tek po preuzimanju 40-tak stranica Sporazuma, bh. strana će moci poceti s proucavanjem njegovog sadrzaja i s pripremom osnova za pregovore.

Zvanicno usaglasavanje po prijedlogu Sporazuma moglo bi, prema najavama zvanicnog Brisela, poceti krajem januara naredne godine. Realan je cilj da se pregovori o pridruzivanju okoncaju do kraja naredne godine. Bio bi to dvostruko duzi period pregovora nego u slucaju Hrvatrske, ali i vise nego dupelo kraci nego u slucaju Albanije, koja nakon dva popravna ispita, pocetkom 2006. ulazi u trecu godinu pregovora o Sporazumu.

Da bi BiH okoncala pregovore u realno ostvarivom roku od jedne godine, njeni drzavni organi vlasti bi u pregovorima morali biti temeljiti i efikasni kao svojevremeno Slovenija, a u provođenju onoga što se dogovori, kao danas Hrvatska.

Iako je u nekim oblastima daleko bolja od drugih zemalja iz procesa stabilizacije i pridruzivanja (kao u uredjenju bankarskog sistema, na primjer, sigurnosti granice, ili pripremljenosti drzavnih instrumenata za pocetak primjene PDV-a), najveci problem Bosne i Hercegovine je u besprimjerno kompliciranoj strukturi vlasti koja sama po sebi i iz vlastite koristi, producira zabrinjavajucu neefikasnost u donosenju i povedbi najvaznijih zakona i pratecih akata od interesa za cijelu zemlju. Glavni izvor takvog opstrukcionizma je u entitetsko-etnickom mentalitetu i sektaskoj politici na stetu zajednickih ciljeva i evropske buducnosti. Upravo u toj oblasti i sam Sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju predvidja najkrupnije promjene, jer skorasnji pocetak pregovora o pridruzivanju daje zvanicnom Briselu i takvu vrstu ovlasti da vise nece morati tolerisati da parlamentarna procedura pri usvajanju jednog zakona traje i vise od pola godine, dok je Slovenija u vrijeme pregovora o pridruzivanju sedmično usvajala i po 100 do 150 zakona. Ako bi se ostalo na sadasnjem nivou neefikasnosti u donosenju i provodbi zakona, pregovori izmedju EU i BiH bi mogli potrajati nekoliko decenija! U tom kontekstu pregovori o promjenama dejtonskog Ustava su od izuzetne vaznosti iako ustavne promjene nisu medju 50-tak uslova iz Sporazuma, ali je realnost da se one moraju desiti kako bi drzavne institucije postale efikasnije u donošenju zakona.

Drugi glavni dio Sporazuma o pridruzivanju odnosit će se na trgovinu i ekonomske odnose, u cemu je Bosna i Hercegovina fomalno-pravno na nivou prihvatljivom za zvanicni Brisel, ali se alarmantno zaostaje u pogledu ekonomske samoodrzivosti i indsutrijalizacije u najsirem smislu te rijeci.

Ohrabruje sto i novoimenovani visoki predstavnih za BiH, Kristijan Švarc-Šiling (Christian Schwartz-Schilling) u sam vrh svojih prioriteta tokom rada u Bosni i Hercegovini u narednom periodu postavlja ekonomska pitanja, ukljucujuci i radikalno stimulativniju politiku prema malim i srednjim preduzećima i razvoju poljoprivrede, ne zanemarujuci ni velike investicije kao zamajac ekonomskog razvoja.

Treci prioritet bh. drzave, Evropske unije i novog (nadati se i posljednjeg) visokog predstavnika u BiH, u narednih 12 mjeseci je transfer nadležnosti s OHR-a na Ured specijalnog predstavnika EU (EUSR).


To će se odraziti i na korištenje Bonskih ovlasti koje bi se konacno, i u metodu i u stilu, morale poceti koristiti samo kao posljednji instrument. Da bi se to i dogodilo, bh. vlasti bi morale preuzeti potpunu odgovornost, kako bi ured visokog predstavnika vec od pocetka naredne godine, preuzimao sve više savjetodavnu, animatorsku i prijateljsku ulogu. S krajem mandata OHR-a, što se očekuje 2007. godine, Bonske ovlasti bi trebale biti potpuno ukinute, jer su nespojive s pocesom pretpristupnih pregovora koje bi BiH, u idealnoj varijanti, mogla poceti za dvije godine.


U tu svrhu, Evropska unija ce Bosni i Hercegovini naredne godine dodijeliti oko 50 miliona eura nove pomoći, ne racunajuci oko 40 miliona namijenjenih regionalnim projektima koji su takodje od direktne ili indirektne koristi i za BiH, ne racunajuci takodje budzete EUPM-a, Eufora i OHR-a koje Evropska unija takodje izdasno finansira zbog gradjana Bosne i Hercegovine.

Od 2007. godine BiH ce moci pristupiti novim fondovima pretpridruživanja, što je novo poglavlje u odnosima s EU. Kako se Bosna i Hercegovina bude odmicala u procesu evropskih integracija, tako ce joj biti otvarani novi fondovi i sve druge mogucnosti konacnog srastanja s pravnopolitickim i ekonomskim bicem Evropske unije koja se, sa svim svojim manam, namece kao jedina realna alternativa izolacionizmu i svkolikoj zaostalosti.

  • Datum 16.12.2005
  • Autor Zekerijah Smajic
  • Štampaj Štampaj ovu stranicu
  • Permalink http://p.dw.com/p/AXgx
  • Datum 16.12.2005
  • Autor Zekerijah Smajic
  • Štampaj Štampaj ovu stranicu
  • Permalink http://p.dw.com/p/AXgx