1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

TEME

Kraj štednje u evrozoni?

Evrozona je u recesiji. Nove mjere štednje samo bi još više produbile krizu, smatraju neki ekonomisti. Drugi pak kažu da se dužnička kriza ne može suzbiti novim dugovima. Ko je u pravu?

Visoki dugovi, duboka recesija i masovna nezaposlenost - pri toj kombinaciji mnogi pomišljaju prvo na Grčku. Ali opis tačno odgovara i Njemačkoj s početka 30-ih godina prošlog vijeka. Tadašnji kancelar Hajnrih Brining htio je da sanira državne finansije rigidnom politikom štednje. Njegov pokušaj okončan je masovnim siromaštvom i hiperinflacijom. Vajmarska republika se raspala. Adolf Hitler došao je na vlast.

Na insisitiranje donatora, i zemlje u krizi u južnoj Evropi morale su da snize plate i povećaju poreze. Sada ne mogu da izađu iz vrzinog kola recesije, masovne nezaposlenosti i sve većih dugova. Ekonomista Peter Bofinger povlači paralelu sa Vajmarskom republikom i politiku štednje djelimično okrivljuje za dezolatnu situaciju u Grčkoj.

Dr. Guntram Volf

Guntram Volf

Španija sljedeća?

Za Guntrama Volfa, ekonomistu iz Brisela, samo je pitanje vremena kada će i u Španiji doći do političke nesreće: "Trenutno ne vidimo jasno u Njemačkoj, koliko je u međuvremenu situacija u Južnoj Evropi dramatična." Tamo nema perspektive i protiv toga se nešto mora učiniti, kaže Volf. Fiskalno prilagođavanje se mora nastaviti, ali ne toliko brzo, kao u pošlosti. Ekonomista iz Brisela smatra da države u krizi ne moraju da ponude nove konjunkturne pakete: "One već plaćaju visoko rizične premije za finansiranje svog duga. Novi dugovi bi te premije povećali, i zato predstavljaju jasan rizik."

Recesija i konjunkturni paket

Prema njegovom mišljenju, Njemačka je jedina država u evrozoni koja sebi može da priušti konjunkturne injekcije. Ipak državne investicije se smanjuju. Time Njemačka ne doprinosi oživljavanju privrede u evropskom prostoru, kritikuje Volf.

Šta bi se desilo u južnoj Evropi, ako bi Njemačka zaista odobrila konjunkturni paket? Klemens Fuest, predsjednik Centra za istraživanje evropske privrede u Manhajmu kaže: "U principu se ništa ne bi desilo. Mi nećemo moći da pobijedimo recesiju u Južnoj Evropi sa jednim konjunkturnim paketom u Njemačkoj." Fuest dodaje: "Imamo pogrešno prilagođavanje cijena. Plate i troškovi rada su potpuno van kontrole i moraju da budu sniženi. Ako postoje konjunkturni programi, to prilagođavanje se zaustavlja i produžava krizu". Na drugoj strani, programi za mlade ne bi spriječili prilagođavanje plata, naglašava Fuest.

Nezaposlenost - rano koja sporo zacjeljuje

U Španiji i Grčkoj je svaka druga mlada osoba nezaposlena, ekonomisti se slažu da je riječ o trendu koji se ne može zaustaviti. Volfgang Franc, bivši šef tzv. grupe "Pet mudraca" ukazuje iz sopstvenih iskustava na to da nezaposlenost među mladima i kasnije pronalaženje posla nije rana koja može brzo da zacijeli. "Ostaje ružan ožiljak u obliku smanjenih mogućnosti za dobijanje radnog mjesta", kaže Franc.

Mladi demonstranti u Španjolskoj

Brojni mladi ljudi u Španiji su duboko razočarani jer nemaju posla

Njemački sistem dualnog strukovnog obrazovanja mogao bi da posluži građanima iz južne Evrope kao uzor, naglašava Franc: "Umjesto nekoliko subvencija namijenjenih poljoprivredi, ja bih rekao: Pomozite tim mladim ljudima i pošaljite ih tamo gdje mogu da se obrazuju."

Čak i kada bi članice EU pristale na to, morale bi da prođu godine, dok te mjere ne pokažu prve rezultate. U međuvremenu Guntram Volf smatra da su direktni transferi neophodni: "Monetarnoj uniji su neophodni stabilizacioni mehanizmi, koji prevazilaze granice. U suprotnom ona neće biti dugoročno održiva."

Autorke: Danhong Cang / Ivana Ivanović

Odgovorna urednica: Marina Martinović