Kosovu planirano 1,4 milijarde eura

U obrazloženju Evropske komisije se navodi da je pomoć međunarodnih donatora potrebna “za uspješnu realizaciju Ahtisarijevog plana, za diplomatsku promociju nezavisnog Kosova te za stvaranje bezbjednosnih snaga i obavještajne službe Kosova”.

Evropska komisija, Njemačka, Belgija i Sjedinjene Američke Države su već najavile konkretnu podršku “za jačanje institucija i sigurnog okruženja na Kosovu”. Njemačka je za ovu i narednu godinu obećala 100 miliona eura, a Sjedinjene Američke Države 400 miliona dolara.

EU: makroekonomska situacija na Kosovu je stabilna

Krajem juna u Prištini je održan i prvi “poslovno-investicioni samit” o Kosovu. Njemu je prisustvovalo oko 150 predstavnika evropskih, američkih i azijskih poslovnih predstavnika iz više od 20 zemalja.

Najveći stručno-poslovni skup, koji je ikada održan na Kosovu, dodatno je pojačao uvjerenja Evropske unije da su prioritet na Kosovu ekonomske reforme i makroekonomsko planiranje, ohrabrivanje procesa privatizacije, razvoj privatnog sektora, podsticanje stranih investicija i uključivanje u međunarodnu trgovinu, ističe se u Evropskoj komisiji.

U Briselu se takođe navodi da je makroekonomska situacija na Kosovu stabilna. Inflacija se efikasno održava oko nule, javna potrošnja je izbalansirana, finansijski sektor je pod kontrolom, a u monetarnoj politici nema oscilacija, jer je zvanična moneta na Kosovu euro.

Analitičari ne očekuju previše od konferencije

Premijer Kosova Hašim Tači ističe da se Kosovo jako dobro pripremilo za Donatorsku konferenciju. “Projekti su realni i omogućavaju postavljanje zdrave osnove za stabilan ekonomski razvoj”, kaže Tači.

Međutim, ekonomski analitičar Ibrahim Redžepi naglašava da od Donatorske konferencije ne treba očekivati nikakva čuda. “Razvoj privrede ne zasniva se na donacijama, nego na bazi interesa ili preko komercijalnih finansiranja“, kaže Redžepi.

On dodaje: „Bilo bi logično da Vlada Kosova ne orijentiše taj novac na projekte koje može finansirati drugim izvorima. Te pare bi bilo loše uložiti u izgradnju puteva ili termoelektrana, pogotovo u vrijeme kada ima zainteresovanih kompanija. Najveći efekti bili bi, na primjer, investiranje u zdravstvo, u prosvjetu ili u druge javne institucije.”

Taj novac ne može sve odjednom riješiti

Istovremeno, visoki zvaničnik Privredne komore Kosova Safet Grdžaljiu, ocjenjuje da je pred Donatorsku konferenciju ispoljeno previše euforije.

“Ne treba da se računa na to, da će bilo koji iznos novca buti namijenjen Kosovu u određenom vremenskom periodu. To biti sve odjednom uloženo. Ne treba biti siguran da će se svi problemi odjednom riješiti. Za sve je potrebno vrijeme, a problemi moraju da se rješavaju korak po korak. Nema razloga da bude neka euforija", ističe Grdžaljiu. On dodaje da u Vladinim pripremama za konferenciju u Briselu nije bilo transparentnosti i prezentovanja pripremljenih projekata.

Donatorsku konferenciju u Briselu su pripremile Evropska komisija, Svjetska banka i Međunarodni monetarni fond.