Kosovo i perspektive

Status Kosova na jugu Srbije ostaje škakljiva politička tema,što je potvrdila i posjeta njemačkog ministra odbrane Franz-Josef Juna. Sada je na potezu EU.

Budućnost Kosova odlučuje se u Prištini i Beogradu, ali prije svega u Evropi. Jer, sve do EU ne bude imala jasan stav o budućnosti ove pokrajine na jugu Srbije, konflikt neće biti riješen. Amerikancci i Rusi su jasni. Oni su “gorku pilulu” prepustili na uživanje Evropi.

Predajući ulogu glavnokomenadućeg medjunarodnim trupama na Kosovu njemački visoki oficirl Roland Kather javno je iznio sve nedostatke, kao što je i prilikom stupanja na ovu funkciju prije godinu dana, govorio o iskoracima koje očekuje.

Bilans je otriježnjavajući, pošto poslije 12 mjeseci nema nikakva pomaka u pronalaženju kompromisa.

Ljudi na Kosovu još uvijek žive u nekoj vrsti “umjetne kome” koja ima negativan uticaj i na privredni razvoj.

Odredjeni pomak prije svega je rezultat pristva upravne mašinerije UN i sada je primjetna stagnacija.

Investicije su izostale, nema dovoljno radnih mjesta. Ekonomski potencijali su narušeni ili totalno propali. Njemački ministar odbrane Jung je položio ruku na kosovske rane, koje bi trebale zaboliti i čitavu Evropu.

Ali, iskreno govoreći u Evropi su samo dvije zemlje istinski pozabavljene naporima da se na Kosovu učini boljitak: to su Njemačka i Velika Britanija. Medju evropskim državama se uglavnom vodilo nadmetanje ko će preuzeti vodeću ulogu na Kosovu i od toga je bilo malo prave koristi. Čini se da bi dolaskom njemačkog diplomate Wolfganga Išingera za prvog pregovarača EU o Kosovu, stvari bar donekle trebale krenuti nabolje. pod uslovom, naravno, da ne ostane usamljen.

Kosovo je naime, obaveza Evrope. Predugo su NATO-savezu i medjunarodnim trupama Evropljani prepuštali da brinu o sigurnosti i ne dozvole da Kosovo utone u opšti haos. Sada Evropa konačno treba prezuzeti inicjativu.

Dobra osnova za to je prijedlog da upravo EU nadgleda nezavisnost Kosova. Upravo evropska perspektiva, kojoj teži i Srbija i kosovski Albanci, ima težinu koja bi i jedne i druge primorala da pronadju sporazumno rješenje za Kosovo.

Na tako nešto upravo čekaju i žitelji Kosova, koji su predugo bili zavaravani skorim ishodom problema zvanog Kosovo.

Njihovo strpljenje je pri kraju i većini je svejedno ko će biti na vlasti . Oni žele samo jedno- napredak.

Pregovarati se može još do 10.decembra, a onda EU mora presuditi, Naravno, ako želi biti vjerodostojna i ubjedljiva u trasiranju perspektive u regionu. Sve ostalo bi bilo prava blamaža i definitivni dokaz, da EU nije u stanju krojiti svoju spoljnu politiku.

Meyer-Feist Andreas