Konferencija o evropskoj sigurnosti u Berlinu

Da li će jednog dana postojati evropska vojska i evropski ministar za inostrane poslove?Čini se da neće skoro, pošto je Projekat zajedniökog Ustava u prvom pokušaju doživio neuspjeh, pa je i zajednička spoljna i sigurnosna politika u Evropi, na izvjestan način prigušena.No, uprkos tome države članice EU nadaju se u domenu odbrane i siigurnosti imati više uspjeha. Eksperti na Konferenciji o sigurnosti u Berlinu,

upravo diskutuju o tome može li tu Evropa ujediniti svoje snage.

Na Belinskoj konferenciji o sigurnosti sudjeluje 2000 eksperata, medju kojima i 25 ministara, te preko stotinu admirala i generala. Svi oni zajedno pokušavaju odgovoriti na pitanje:kako dalje uskladjivati zajedničku evropsku odbrambenu politiku.

Karl von Wogau je predsjednik Sigurnosne Konferencije i ujedno član Evropskog parlamnta,kao poslanik iz redova stranke CDU. Smatra da su zemlje članice do sada na ovom planu,ipak, uspješno saradjivale:

“Činjenica da smo od NATO-saveza preuzeli kontrolu sigurnosti u Bosni i Hercegovini za nas je svakako uspjeh. Jednako,kao i odluka da nadgledamo izbore u Kongu. Tako sada imamo 6000 evropskih vojnika u BiH i 2000 vojnika u Kongu.To su svakako bitni iskoraci ".

To jesu iskoraci, ali nedovoljno dugi. Von Wogau stogta pledira za osnivanje zajedničke evropske Armije, koja bi bila moderno opremljena.No, za sada pojedine zemlje u tom smislu razvojaju vlastite komunikacijske tehnologije, koje bi recimo otežavalo zajedničko djelovanje, recimo grčkih i njemačkih vojnika.

To je ne samo teško za zajedničku saradnju, nego i skupo kaže Wogau:

“Evropske zemlje godišnje izdvajaju 170 milijardi za pitanje odbrane.To je samo 40 posto od onoga što za odbranu izdvajaju SAD.Stoga Amerikanci kažu:oni izdvajaju 40 posto,ali je učinkovitost svedena na samo 10 posto. A,to znači da mi gubimo na efektivnosti, jer za jednu te istu stvar izdvajajmo 25 puta, svaka država članica ponaosob”.

Preduvjet za jednu efektivniju evopsku odbrambenu politiku, bio bi svakako usvajanje evropskog Ustava,koji bi odredio i jasna pravila i obaveze svake zemlje u odbrambenoj i spoljnoj politici.

U sličnom tonu reaguje i Elmar Brok.Ovaj CDU-političar je ujedno i predsjedavajući spoljno-političkog odbora Evropskog Parlamenta. On takodjer kritikuje čitavu šumu evropskih struktura:

Sadjujemo recimo za jednom nadležnom osobom, koja ima u rukama i aparat i novac, druga pak ne raspolaže parama, iako sudjeluje u razgovorima, dok se treća kao predsjedavajući Minstarskog savjeta, mijenja svakih pola godine.To tako više ne ne ide”- odlučno kaže Brok

Ovakvim stanjem nezadovoljni su i gradjani Evrope,

o čemu svjedoči i podatak da se u najnovijim anketama njih 77% izjasnilo za zejedničku spoljnu i sigurnosnu politiku.

Brok kao i Wogau, posebno podvlače, da pritom NATO neće biti oslabljen ili odmjenjen. Zajednička evropska odbrambena politika, samo može biti dopuna NATO-djelovanju,

jedinstvenog su mišljenja evropski parlamentarci.

Monika Ditrich