1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Ko su "berlinski Pirati"?

Piratska partija je na izborima za parlament u Berlinu po prvi put prešla izborni prag osvojivši 9 odsto glasova. Ova stranka je osnovana prije pet godina po ugledu na švedsku Piratsku partiju. Koji su njeni ciljevi?

default

Na početku je članovima bilo važno da se izbore za zakone kojima se garantuje sloboda na internetu. Danas oni žele više. Andreas Baum nema pojma o radu parlamenta. To on, kao glavni kandidat Piratske partije u Berlinu, iskreno priznaje. Sada će imati prilike da uči i stiče iskustvo – kao poslanik u Bundestagu. Njegova stranka je sa osvojenih 9 odsto glasova ostvarila uspjeh, koji je prava mala senzacija.

 

Wahl Berlin

Andreas Baum, glavni kandidat Piratske partije na izborima

Baum ima 33 godine, bistar tip, po zanimanju industrijski elektroničar. Kaže da "Pirati" ne žele da budu stranka koja se bavi samo jednom temom. Njihov cilj je da se politika drugačije organizuje: "Želimo da se politika prilagodi vremenu i da se iskoristi šansa, koju pružaju  savremena sredstva komunikacije.“

Kristofer Lauer je takođe "Pirat". On ima 27 godina, studira na Tehničkom univerzitetu u Berlinu i radi kao menadžer u jednoj mladoj internet firmi. On je formulisao teorijski okvir rada Piratske partije. "U ovom trenutku doživljavamo kako nas Internet, na brutalan način, oslobađa paradigmi 19. i 20. vijeka, koje se tiču rada, svojine i znanja. Na to nema odgovora, zapravo etablirane partije ne pružaju odgovor i reaguju kao da žive u 19. i 20. vijeku. "

Imaju dobre šanse da prežive

Karl-Rudolf Korte koji istražuje rad partija, smatra da Pirati, koji su trenudno poput nekog modnog trenda, imaju šanse da prežive i ustale se na njemačkoj političkoj sceni.
"Ako stranka želi da bude uspješna i dugoročno aktivna, mora se baviti suštinskim sukobom, koji postoji u društvu. Kada se radi o sukobu između slobode i bezbjednosti na internetu, onda je to ova stranka uspjela da posreduje svojoj ciljnoj grupi i zbog toga je to dugoročna stvar". Korte, kao i Pirati, u internetu vidi način života ali i jednu vrstu arene za društvene sukobe.

Wahl Berlin

Izbori u Berlinu: Oduševljenje za pirate

Piratska partija u Njemačkoj je osnovana prije pet godina i spada u mlade stranke. Trenutno ima oko 13.000 članova širom zemlje. Najveći priliv je doživjela 2009. za vrijeme političke rasprave o blokiranju internet stranica sa dječijom pornografijom. Mnogi su u tome videli pokušaj cenzure interneta. Osim toga, kada je riječ o internetu, već godinama postoji jaz između politike etabliranih stranaka i ideja takozvanih „digitalnih domorodaca“, dakle mladih koji su odrasli sa internetom.

Kristofer Lauer govori o neznanju etabliranih i kaže da su mladi jednostavno bliži ovoj materiji. Osim toga, bilo je i vrijeme za novu stranku u Njemačkoj. "Ja definitivno mogu da kažem da je jedna nova generacija ljudi krenula da mijenja politički sistem. To sasvim prirodni proces, koji ćemo za nekih 20 ili 30 godina ponovno doživjeti."

Transparentnost u politici

Šta to Pirati konkretno žele da ostvare? Politika mora da postane transparentnija. Građani bi trebalo da odlučuju - i to uz podršku novih funkcija na internetu. Osim toga, mladi ljudi su se navikli da putem interneta relativno brzo dobiju odgovore na svoja pitanja. U politici, nedostaje ta povratna sprega informacija. Politika je neka vrsta crne kutije, koja doduše nekako funkcioniše, ali mnoge čini nezadovoljnim.

 

Piratenpartei Piraten Wahlplakat Plakat Berlin Wahl 2011

Izborni plakat berlinskih "Pirata"

"Pirati" kažu da im je veoma stalo do koncepta informacionog samoodređenja. Šta se pod tim podrazumijeva pojašnjava kandidat Andreas Baum. "Šta se događa sa podacima, koji se odnose na mene, odnosno kako mogu da odlučim šta je od mojih podatka vidljivo na internetu?" Za razliku od takozvanih internet utopista, "Pirati" dobro poznaju šanse i opasnosti interneta. U izbornoj kampanji u Berlinu, "Pirati" su se predstavili i kao socijalna partija. Zahtijevali su pristup obrazovanju i učešće u javnom životu grada za sve - bez obzira na imovinsku situaciju. Vožnja metroom bi  trebalo da bude besplatna, baš kao i pristup internetu preko gradske bežične mreže. Osnovna ideja interneta, slobodan protok informacija, trebalo bi dakle, zaključuju "Pirati" da se prenese na stvarni gradski život.


Autori: Kay-Alexander Scholz / Dijana Roščić
Odg. urednica: Jasmina Rose