1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Komentar

Ko dolazi ako Hamas ode?

Desničari u Izraelu traže uništenje Hamasa i imaju podršku dvije trećine građana. Ali ključno pitanje ostaje bez odgovora. Da li će to poboljšati bezbjednosnu situaciju? Ili će na vlast doći još ratoborniji od Hamasa?

Gomila ruševina: to je sve, što je ostalo od kuće Ismaila Hanije, jednog od vođa Hamasa. Palestinci su na ruševine postavili njegov uramljeni portret i ukrasili ga palestinskom zastavom i zelenom zastavom njegovog pokreta. Izraelska avijacija je ove sedmice bombardovala njegovu kuću u izbjegličkom logoru Šatila u Pojasu Gaze. Hanija i njegova porodica ostali su neozljeđeni jer su napustili kuću nekoliko dana ranije. Prema navodima medija, većina funkcionera Hamasa skriva se u podzemnim tunelima. „Uništenje kamenja“, izjavio je Hanija nakon napada, „neće slomiti našu volju.“

Da se pitaju tvrdolinijaši iz izraelske vladajuće koalicije, bila bi slomljena ne samo volja nego i vlast radikalne islamističke organizacije Hamas. Najglasniji u zahtjevima da se Hamas uništi su ministar spoljnih poslova Avigdor Liberman i ministar privrede Naftali Bener. Liberman je predsjednik sekularno-nacionalističke stranke Naša kuća Izrael, a Benet religiozne partije doseljenika Jevrejski dom. Ali i unutar partije Likud, iz koje je premijer Benjamin Netanjahu, mogu se čuti slične izjave, a i od dobrog dela glasača. Po novom istraživanju javnog mnjenja, 69 odsto stanovnika smatra da rat treba okončati tek kada se Hamas obori sa vlasti. Za neodložno primirje izjašnjava se samo sedam odsto ispitanika.

Bauk nakon Hamasa

Uništenju Hamasa, protivno svim očekivanjima, nedavno se usprotivio ni manje ni više nego prvi čovjek američke vojne službe bezbjednosti, general-potpukovnik Majkl Flin. On upozorava da Hamas i njegovo vojno krilo ne treba u potpunosti razoriti. „Ako Hamas nestane sa scene, moglo bi da dođe nešto još gore“, izjavio je Flin na jednoj konferenciji u Koloradu. General je pri tome skrenuo pažnju na borce pokreta Islamska država (do nedavno ISIS) koji su osvojili velike dijelove Iraka i Sirije.

Gido Štajnberg, stručnjak za Bliski istok iz nemačke fondacije Nauka i politika, dijeli ova strahovanja američkog obavještajca. On kaže da su grupe džihadista u posljednjih deset godina povećale svoj uticaj u Pojasu Gaze. „Do sada je Hamas nekako mogao da drži grupe kao što su Al-Kaida, Al-Nusra ili ISIS pod kontrolom“, kaže Štajnberg. Dio njihovih pripadnika je čak prešao u Hamas. „Ali ako Hamas počne da slabi, ove grupe će sigurno od toga imati koristi“, objašnjava Štajnberg. Naime, zbog kombinacije očajnog stanovništva i velike novčane podrške iz inostranstva, ekstremističke organizacije mogle bi veoma brzo da napreduju.

Gaza Bombardierung Israel Raketen Hamas Führer Ismail Haniyeh

Razorena kuća vođe Hamasa Ismaila Hanije

„Hamas možda nije idealni partner za pregovore“, kaže Štajnberg, „ali u Pojasu Gaze boljeg nema". Za to je djelimično kriv i Izrael. „Izraelska vlada se oduvijek nadala da će dobiti mnogo umjerenijeg partnera za pregovore tako što će oslabiti aktuelnog partnera. To je osnovna greška izraelske politike u protekle dvije decenije.“

Uništeni Fatah

Izrael je dugo tolerisao jačanje Hamasa u Pojasu Gaze, objašnjava ovaj stručnjak. Islamisti su doživljavani kao protivteža sekularnom Fatahu. Kada je Izrael počeo da se ozbiljno bori protiv Hamasa, bilo je isuviše kasno. Hamas je zapravo uspeo da istera Fatah iz Gaze i da dođe na vlast.

Danas su snage bezbjednosti Fataha i predsjednika Mahmuda Abasa isuviše slabe da bi zamijenile Hamas na funkciji čuvara reda u Gazi, kaže Štajnberg. „Ako ne želite Hamas, morate da podržavate Fatah. I onda im morate i nešto dati, da bi pred palestinskim stanovništvom mogli da objasne radi čega ih treba podržavati. To se posljednjih godina uopšte ne dešava. U tome je problem. I zbog toga su Hamas i druge grupe toliko jake.“

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu djeluje mnogo uzdržanije od ministara desnice Libermana i Beneta. Netanjahu zna da je obaranje i uništenje Hamasa moguće samo nakon dugog rata i uz okupaciju Pojasa Gaze. Takav rat bi doneo još mnogo više žrtava na obje strane i povećao međunarodni pritisak na izraelsku vladu. „Vjerovatnije je da će Hamas neko vrijeme biti oslabljen i da će biti smanjen njihov raketni arsenal“, kaže Štajnberg.

U petak ujutru na snagu je stupilo trodnevno primirje na koje su pristale obje strane. Ali primirje nije potrajalo ni pet sati, a nove krvave borbe već se vode. Čak i ako se nekako dođe do krhkog mira, stručnjaci strahuju da će novi rat u Gazi ponovo izbiti za par godina.