Kina je privredno osvojila Evropu?

Kina u Evropi istovremeno budi i nadu i strah. Uprkos ulaganju činjenica je da su kineska ulaganja u Evropi još uvijek relativno mala. Rečenica koju je izrekao kineski premijer Ven Điabao 14. septembra na Svjetskom ekonomskom forumu u Dalianu u Kini, izazvala je veliko uzbuđenje: „Evropa je naš važan strateški partner. Mi pratimo tamošnje probleme i dužničku krizu. Kina je spremna da pomogne Evropi i pojača investicije.“

Mediji su spekulisali da bi kineska devizna sredstva mogla da odigraju ulogu spasioca zadužene Evrope. Činjenica jeste da Kina investira u Evropi: 2009. je državna kineska firma "Cosco", jedan od najvećih lučkih operatera na svijetu kupila koncesiju za pretovar kontejnera u Pireju u Grčkoj. 2010. godine kineski proizvođač automobila Geli kupio je Volvo. Prošlog juna, Peking je najavio kupovinu mađarskih državnih obveznica, uz obećanje da će omogućiti Mađarskoj da postane transportno i logističko čvorište u centralnoj Evropi.

Njemačka naročito interesantna

U Kelnu je za 100 miliona evra podignuta fabrika kineske firme građevinskih materijala Sani, u avgustu je kineska centralna banka obezbijedila tri odsto udjela u minhensko reosiguranje. Ulažu kineska državna preduzeća, država direktno ili privatne kompanije. Šef njemačke privredne komore u Šangaju Jan Nether potvrđuje da sve više kineskih fondova teče ka Evropi, posebno ka Njemačkoj.

„Sve više kineskih kompanija zainteresovano je za ulaganje u Njemačkoj. Zanima ih tehnologija ili pristup na evropsko tržište, a Njemačka na tom planu nudi odličnu osnovu.“

Kinezi su u prvoj polovini godine investirali dvostruko više nego prošle godine. Investicije se velikom brzinom povećavaju. Ipak, za izvlačenje Evrope iz krize, čemu su se mnogi ponadali nakon govora kineskog premijera Ven Điabaoa, kineske investicije su, uprkos zamahu, suviše male.

Njemačka je u Kinu investirala više?

Samo 1,7 odsto svih stranih direktnih investicija na kontinentu dolaze iz Kine. Tako su u Njemačkoj Kinezi do sada investirali 1,3 milijardi dolara. Njemačka je u Kini investirala 13 puta više. Kina je postala investiciona destinacija broj jedan, nalazi se ispred EU. Kineske kompanije su još uvijek jako daleko od takvih pozicija na evropskom tržištu, kaže Džang Haibing iz Instituta za međunarodne studije u Šangaju:

„Pravne prepreke na evropskom tržištu su velike. Isti je slučaj i sa standardima koji vladaju u socijalnom sektoru, radnoj sredini i zaštiti životne sredine. Većina kineskih kompanija nije u stanju da ispuni te standarde. Evropa nije dobro mjesto za kineske privatne kompanije. U situaciji kada veliki broj evropskih firmi nisu u stanju da prežive, kako onda mogu kineske firme da to urade.“

Autor: Markus Rimele / Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Svetozar Savić