1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kijev ne vraća dug, Rusija ide pred sud

Ukrajina je do 20. decembra morala da vrati Moskvi tri milijarde dolara. To je dio duga koji Kijev odbija da vrati u punom obimu tvrdeći da je kredit Rusija svojevremeno dala bivšem predsjedniku Janukoviču.

Premijer Dmitrij Medvedjev polazi od toga da vlada u Kijevu neće vratiti dug. Zbog toga je ovlastio svoju vladu da pokrene sudski postupak protiv Ukrajine. O pravnoj tužbi se još prije nekoliko nedjelja razgovaralo u vladinom kabinetu; predsjednik Vladimir Putin je u diskusiji o ukrajinskom dugu zatražio: „Idite pred sud“.

Novac je bio za Janukoviča

Moskva je prije dvije godine dala kredit proruskom predsjedniku Viktoru Janukoviču. Sadašnja vlada premijera Arsenija Jacenjuka odbija da vrati dug, jer smatra da je taj novac bio samo usluga staroj vladi. U Kijevu traže od Rusije da mu odbije 20 odsto duga kao što to rade i drugi privatni kreditori. Ali, Rusija insistira da se dug vrati u punom iznosu i u predviđenom roku.

Krajem novembra, Putin je predložio da Kijev taj dug otplati u tri rate. Kijev je to odbio. Arsenij Jacenjuk želi da odgodi vraćanje novca sve dok Rusija ne pristane na restrukturiranje duga. Njegov ukupan iznos je 15 milijardi dolara. Ukoliko Ukrajina ne vrati redovnu tranšu od tri milijarde dolara, Rusija može da u roku od deset dana podnese tužbu sudu u Londonu. Krajnji rok je, znači, 31. decembar. Medvedjev već sada želi da preduzme neophodne mjere za pokretanje sudskog procesa. Ukrajinska vlada je optimistična: „Mi smo spremni za sudske procedure sa ruskom stranom“, rekao je Jacenjuk.

Ukraine Kommunalwahl Rathaus in Kiew

Kijev odbija vratiti dug

Rusija ima dobre šanse pred sudom

Vasilij Izkov, šef Odeljenja za rješavanje sporova u investiciono-finansijskoj firmi Horajzon kapital u Moskvi, smatra da Moskva ima velike šanse pred sudom. „Dugovi se ne tretiraju kao komercijalni dugovi. Rusija ima pravo na svoj novac. Ukrajina tu ne može da nađe pravni izlaz“, kaže Izkov za DW. On smatra da će ovo suđenje imati loše ekonomske posljedice po Ukrajinu.

Neki spekulišu da bi Ukrajini pred sudom moglo da koristi to što je Krim pripojen Rusiji. Da bi sudije mogle da utvrde da je Rusija Ukrajini mora da plati obeštećenje za to što se desilo sa Krimom. Mihael Vajbel, profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Kembridžu, rekao je za DW da je mala vjerovatnoća da će biti potezani takvi argumenti: „U aktuelnom sukobu se radi samo o vraćanju duga. Sumnjam da će u igri biti i drugi faktori kao što je aneksija Krima“.

Vlada u Kijevu je teoretski pred državnim bankrotom. Ukrajina to ne vidi tako kritično i uzda se u pomoć Međunarodnog monetarnog fonda. Početkom decembra, MMF je izmijenio svoja pravila tako da može i dalje da finansira države poput Ukrajine, iako one ne vraćaju svoje dugove drugim zemljama. Ruska vlada je reagovala oštrom kritikom na odluku MMF. Ministar finansija Siluanov je rekao da je ta odluka „pristrasna“ i najavio je da će protiv te odluke podnijeti tužbu. MMF je početkom godine obežao Ukrajini kredite u visini od 17,5 milijardi dolara.

Preporuka redakcije