1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Katalonija pred novim iskušenjem

Katalonski nacionalisti će izbore zaparlament svoje regije pretvoriti u glasanje o nezavisnosti Katalonije: Ako osvoje najviše glasova, neće oklevati da počnu sa pripremama za otcepljenje od Španije.

Zvanično, ovo su izbori za novi katalonski parlament. Ali, nacionalisti koje predvodi Arturo Mas, iskoristiće ih kao izjašnjavanje građana o nezavisnosti. Mas je formirao separatističku koaliciju – ukoliko ona dobije 68 ili više procenata u parlamentu sa 135 mandata, ona će početi sa procesom secesije koji bi potom trebalo da bude završen 2017.

“Suočeni sa svim pritiscima čiji je cilj da osujete ovaj projekat mira i demokratije, moramo pokazati da glas i odluka katalonskog naroda vrijede više od snaga koje mobilizuje Madrid”, rekao je Mas u govoru održanom u Manresi. Vlada u Madridu čini sve da bi spriječila otcjepljenje Katalonije – taj sukob je državi donio najtežu političku krizu posljednjih godina. Premijer Marijano Rahoj je odlučan da se protiv separatističkih inicijativa bori i sudskim putem, sa argumentom da su one protivustavne.

“Ne treba nam nova diktatura”

Premijer ne propušta priliku da naglasi kako separatisti ne predstavljaju čitavu Kataloniju te da “većina Katalonaca voli svoju zemlju i ne želi da ona bude odsječena od Španije”. Independisti tvrde da španska država na ulaže dovoljno u njihov region kao i da su katalonski jezik i kultura na meti represije. “Nadamo se da ćemo osvojiti većinu i da će španska vlada da nam da nezavisnost pusti nas da postanemo slobodna zemlja”, kaže Huan Sančez, metalski radnik koji je 11. septembra učestvovao u demonstracijama stotina hiljada ljudi koji su na ulicama Madrida zahtjevali nezavisnost Katalonije. “Osjećamo srdžbu i nemoć, i ovo liči na diktaturu. Jednu smo već imali i nova diktatura nam nije potrebna”, dodaje Sančez.

“Izbori bez presedana”

Rezultati posljednih anketa među biračima ukazuju da bi Masova koalicija mogla da osvoji tijesnu većinu. Možda će joj za to biti potrebna i podrška ljevičarske koalicije CUP koja jeste za nezavisnost, ali ne podržava ostanaka Masa na funkciji premijera i u novom mandatu. “Ovo su izbori bez presedana”, kaže za DW sociolog Žozep Lobera sa Madridskog autonomnog univerziteta: “Jedino o čemu se priča u vezi sa njima je da li bi trebalo proglasiti nezavisnost ili ne. Sva ostala pitanja su u drugom planu.”

Masova koalicija je saopštila da će, ukoliko pobijedi na izborima, odmah početi sa formiranjem novih katalonskih institucija i pisanjem novog ustava. Prema tom planu, Katalonija bi mogla da stekne punu nezavisnost u periodu između šest i 18 mjeseci od održavanja izbora. Takve mjere će svakako biti osporene sudskim putem. No, u novembru 2014, Mas je već održao jedan referendum o nezavisnosti Katalonije koji je nazvan “nezvaničnim” – jer ga je Ustavni sud proglasio ilegalnim. Nešto više od 80 odsto glasača je tada bilo za nezavisnost, iako je zbog odluke Ustavnog suda izlaznost bila niska. Kritičari ideje o nezavisnosti smatraju da bi ona imala mnogo loših strana, na primjer, da bi nezavisna katalonija mogla da bude izbačena iz Evropske unije.

Finansijski rizik

I predsjednik Evropske komisije Žan Klod Junker je rekao da bi to moglo da se desi. Odgovarajući na pitanje konzervativca Santjaga Fisasa, on je naglasio: “Nijedan regionalni parlament ne može da pobija nacionalni Ustav”. Nedavno su se i njemačka kancelarka Angela Merkel i britanski premijer Dejvid Kameron slično izrazili.

U završnoj fazi predizborne kampanje, pod lupom su se našle i ekonomske posljedice eventualne nezavisnosti. Guverner Španske centralne banke Luis Marija Linde upozorio je da bi izlazak iz Evropske unije donio Kataloniji neželjene monetarne i finansijske efekte. “Katalonija bi automatski izašla iz eurozone”, rekao je. “Ako bi došlo do ozbiljnih tenzija, moglo bi doći i do zamrzavanja novčanog depozita – kao što smo već vidjeli u Latinskoj Americi i Grčkoj.” Nedavno su dvije asocijacije španskih banaka objavile zajedničku izjavu u kojoj su takođe pobrojani rizici koje bi donijela nezavisnost Katalonije – u njih spadaju isključenje iz eurozone, pravna nesigurnost i odbijanje da joj se dodjeljuju krediti.

Ekonomsko zastrašivanje

Mas je na to optužio guvernera Španske centralne banke i druge funkcionere u Madridu da šire strah po nalogu vlade. “Mi smo u 21-om, a ne u srednjem vijeku”, rekao je, “oni tačno znaju da je u pitanju laž, i jedina namjera im je da održe status kvo i zastraše ljude – da utiču na birače”.

Ne treba zaboraviti ni da se u Španiji u decembru održavaju opšti izbori. Očekuje sa da će stranka premijera Marijana Raoja PP u katalonskom parlamentu da izgubi veliki broj mandata, koje bi mogla da osvoji unionistička stranka Sijutadans. Na tim izborima će debitovati i ljevičarska stranka Podemos.