1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Kako ujednačiti politiku prema izbjeglicama na nivou EU

Za ministre unutrašnjih poslova Evropske Unije su pitanja izbjeglica i azila gorući problemi, s kojima se svakodnevno susreću. Na samitu šefova država i vlada Evropske Unije dogovoreno je da se intenziviraju napori u integraciji stranaca. Istovremeno je od useljenika zatraženo da brzo nauče jezik i da se izjasne za evropske vrijednosti. Evropska Komisija u Briselu stalno daje nove prijedloge o tome kako na nivou Evropske Unije voditi zajedničku politiku prema strancima i izjednačiti zakone o azilu i useljavanju. Bernd Riegert.

Izbjeglica u Njemačkoj pokazuje svoju vizu Duldung, koja predstavlja samo izuzeće od progona na odredjeno vrijeme

Izbjeglica u Njemačkoj pokazuje svoju vizu "Duldung", koja predstavlja samo izuzeće od progona na odredjeno vrijeme

Doći na cilj, što znači do 2010-te godine na nivou Evropske Unije uspostaviti zajedničku regulativu i postupak u procesu dobijanja azila, zadatak je, kojeg se pridržava i njemački ministar unutrašnjih poslova Wolfgang Schaeuble. Evropska Komisija medjutim ne bi trebala samo iznositi nove prijedloge već i, što je od presudne važnosti, uticati da dodje do konstruktivne saradnje izmedju zemalja Unije u izradi zajedničkih kriterija. Wolfgang Schaeuble:

„Ponekad i ne moramo donositi nove regulative. Možda je važnije da pragmatično i konstruktivno saradjujemo i razmjenjujemo informacije. I kada je u pitanju novi postupak oko dobijanja azila, koji bi važio za sve članice Unije, najbitnija stavka je razmjena informacija. U nju moraju biti uključene zemlje iz kojih stranci dolaze ali mi moramo imati informacije iz zemalja Evropske Unije o useljenicima ili azilantima, jer je poznato da tu postoje pojave takozvanog azilantskog turizma.“

Sadašnja situacija u zemlejama Evrospke Unije je takva da postoje različite regulative i postupci za dobijanje azila. Tako recimo izbjeglice iz Čečenije nemaju šansi da dobiju azil u Slovačoj dok u Austriji oni u 90% slučajeva dobijaju azil. 380.000 ljudi podnesu godišnje molbu za azil u zemljama Evropske Unije. Pozitivno se riješi samo jedan mali broj slučajeva. 160.000 izbjeglica mora se vratiti u zemlje, iz kojih su došli.

Odbijeni potražioci azila imaju pravo da prilikom novog ulaska u neku od drugioh zemalja Evropske Unije ponovo podnesu molbu za azil. To se dešava u 15% slučajeva. Njemački ministar unutrašnjih poslova Wolfgang Schaeuble ipak smatra da se članice Evropske Unije prema azilantima u mnogim pitanjima odnose na isti način:

„Mi u većini zemalja Evrospke Unije već imamo zajedničke kriterije kada je u pitanju procjena da li je azilant zaista politički proganjan u svojoj zemlji ili ne. Medjutim u najvećem broju slučajeva razlog za podnošenje azila nije politički progon već teška ekonomska situacija i siromaštvo. To su razlozi koji su razumljivi i koji bi i mnoge od nas, da živimo u takvim uvjetima, prislilo da potražimo izlaz odlaskom u neku drugu zemlju.“

Takozvani ekonomski migranti ne mogu medjutim dobiti politički azil, na koji imaju pravo samo politički proganjani ljudi. Komesar Evropske Unije za pitanja pravosudja Franco Frattini zalaže se da Evrospka Unija u budućnosti i ekonomske razloge prizna kao povod za bijeg iz domovine. Većina azilanata ne dolazi iz Afrike, već iz Srbije, Turske ili Iraka, smatra Frattini.

Ministrima unutrašnjih poslova Evropske Unije teško pada da sastave zajedničku listu takozvanih sigurnih trećih zemalja, u koje bi potražioci azila , bez većih provjera, mogli biti izmješteni. Njemački ministar unutrašnjih poslova Wolfgang Schaeble zalaže se za poboljšanje uslova života u zemljama, iz kojih dolaze azilanti.

Evropska Unija je emdjutim na meti velikih kritika organizacija za ljudska prava, ali i Komeserijata UN-a za pitanja izbjeglica UNHCR-a, na čijem je čelu Antonio Guterres. On je pred evropskim paralmentom u Briselu rekao da se ne može igrati samo na kartu izmještanja azilanata u treće zemlje ili njihovog vraćanja u domovinu. Antoniuo Guterres:

„Cilj koji se ogleda u boljoj zaštiti migranata i trajnom rješenju za njih u zemljama iz kojih dolaze je dobar ali to ne oslobadja Evropsku Uniju njene odgovornosti da ugroženima obezbijedi azil. Evropa je kontinent na kojem se traži azil i to tako mora i ostati.“

Komesar UN-a za izbjeglice Antonio Guterres je ukazao da najveći broj ilegalnih izbjeglica širom svijeta ipak ne dolazi u Evropu već u Ameriku i zemlje u razvoju. Kada je u pitanju legalno useljavanje, njemački ministar unutrašnjih poslova Wolfgang Schaeuble smatra da to treba ostati nadležnost pojedinačnih zemalja, članica EU. Useljavanje radne snage, dodaje Schaeuble, moralo bi zavisiti od situacije na tržištu rada svake pojedinačne zemlje. S tim se medjutim ne slaže komesar EU za pravosudje Franco Frattini. On se zalaže za zajedničku evropsku instituciju, u čijoj bi nadležnosti bila ova pitanja. Time bi Frattini želio izbjeći pometnju, do koje dovode različiti kriteriji za useljavanje, koji se primjenjuju u zemljama članicama Evropske Unije.