1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

TEME

Kako se uklanjaju bojni otrovi?

Sarin i VX ubijaju brzo i grozno. To su opasni bojni otrovi kojima raspolaže Sirija i koji bi trebalo da budu uništeni. Uništavanje je lakše nego što se na prvi pogled čini: uz pomoć najobičnije vode.

default

Fabrika za uništavanje hemijskog oružja

Šta će se dogoditi sa sirijskim hemijskim oružjem? Ono bi do sredine 2014. trebalo da bude potpuno uništeno. Takav je plan. Sjedinjene Države ponudile su svoju pomoć. Kako je saopštila Organizacija za zabranu hemijskog oružja (OPCW), bojni otrovi bi trebalo da budu uništeni na američkom brodu na morskoj pučini.

Uništavanje vatrom ili vodom

Jednostavna metoda za trajno uništavanje bojnih otrova jeste njihovo spaljivanje. Bojni otrovi kao sarin i VX su tečnosti, a, kao i većina sličnih hemijskih materija, oni su zapaljivi. Pri sagorijevanju otrovni molekuli razdvajaju se u manje, bezopasne sastavne dijelove.

OPCW Chemiewaffen amerikanische Soldaten Spezialanzuege

SAD su ponudile svoju pomoć

Ali, postoji još jedan način uklanjanja bojnih otrova. On za posmatrača nije tako spektakularan, ali je zato rafiniraniji. Otrovne materije mogu se hemijskom reakcijom pretvoriti u neotrovne. Stručnjaci to nazivaju hidrolizom. Pritom najobičnija voda uništava neke od najotrovnijih materija.

Kritična mjesta kod otrova

Bojni otrovi kao sarin i VX imaju u svojoj molekularnoj strukturi jednu kritičnu tačku na kojoj prilično lako dolazi do hemijske reakcije. Ta sklonost ka brzoj hemijskoj reakciji jeste ujedno i razlog zašto su te materije toliko otrovne. Jer, i u ljudskom tijelu one na tom mjestu stupaju u hemijske reakcije. One se na primjer nepovratno vezuju za neke životno važne bjelančevine.

Na tim mjestima gdje puca molekul bojnog otrova, može da se spoji i voda. Ona tako potiskuje druge atome s njihovog mjesta. Novonastali molekul izgleda samo malo drugačije nego bojni otrov, ali djelovanje je potpuno drukčije. Te materije, istina, nisu potpuno bezopasne, one moraju da se uklanjaju prema međunarodnim propisima. Ali, one više nisu ekstremno otrovne.

Nije svaka voda odgovarajuća

Hemijska reakcija je po pravilu reverzibilna, to znači da se iz bezopasnih sastojaka može ponovo stvoriti bojni otrov. Ali, trik kod hidrolize je taj da zbog veoma velike količine vode, ta reakcija u suprotnom smjeru postaje malo vjerovatna. Već i sasvim obična voda iz slavine može da uništi bojne otrove. Ali, treba joj vremena. Sarin bi se u njoj za tri dana rastvorio samo do pola.

Chemiewaffen Vernichtung

Spaljivanje je jednostavna metoda za uklanjanje bojnih otrova

Mnogo brže nego u čistoj vodi, bojni otrovi se rastvaraju u kiselom rastvoru. Kod rastvora pH-vrijednosti 9, za manje od jednog sata rastvorilo bi se više od polovine sarina. Naime, voda sa većom pH-vrijednošću sadrži više takozvanih hidroksidnih jona, a ti negativno nabijeni joni brže reaguju na mjestima na kojima puca struktura bojnog otrova. Da bi se povećala pH-vrijednost vode, hemičari u vodu dodaju jednostavne hemikalije, na primjer kiselinu.

Amerikanci su dobro pripremljeni

Američka vojska već je razvila aparat za uništavanje sirijskih bojnih otrova, takozvani „Field Deployable Hydroysis System“ (sistem za hidrolizu za spoljnu upotrebu). Prema navodima američke vojske, ta mobilna aparatura uništava 99,9 odsto bojnog otrova koji kroz nju prođe. Jedna aparatura može da na dan obradi pet do 25 tona tečnosti, u zavisnosti od vrste bojnog otrova.

Glavni dio sistema je ogroman rezervoar od preko 8.000 litara. U njega se upumpavaju bojni otrovi sa mnogo vode i drugim neophodnim hemikalijama. Da bi se reakcija odvijala brže, rezervoar se zagrijeva. Mješavina hemikalija napušta aparat tek kada je bojni otrov potpuno rastvoren. Da bi se spriječilo da gasovi bojnih otrova dospiju u okolinu, aparatura za hidrolizu nalazi se u hermetički zatvorenom šatoru.

Sistem se može sastaviti bilo gdje, u roku od deset dana, tvrdi američka vojska. To znači i na transportnom brodu američke mornarice USS Cape Ray, koji bi trebalo da prihvati aparaturu i na pučini uništavati bojne otrove. Da bi sistem radio danonoćno, potrebno je 15 radnika.

Autori: Brigite Osterat / Anto Janković

Odgovorna urednica: Zorica Ilić