1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Izbori u Srbiji: Kome pet, a kome 50 odsto?

Parlamentarni izbori u Srbiji biće održani 24. aprila. Šta će biti najvažnije teme tokom izborne kampanje, kakvi su trenutni rejtinzi stranaka i kako bi mogla da izgleda vlada kada se budu prebrojali glasovi?

Srbiju očekuju vanredni parlamentarni izbori, treći u protekle četiri godine. Na prvi pogled nije bilo nekog posebnog razloga za raspisivanje izbora, jer vladajuća koalicija ima više nego komotnu skupštinsku većinu, a isto tako nema ni nekog posebnog socijalnog pritiska. Međutim, vlada na čijem čelu je premijer Aleksandar Vučić odlučila je da skrati mandat, a nakon najave izbora moglo se čuti da je razlog želja da se praktično kapitalizuje još uvijek visok rejting vladajuće Srpske napredne stranke (SNS). Vlada je u svom obrazloženju odluke da zatraži nove izbore navela da je „za obezbjeđivanje evropskog životnog standarda i utvrđivanje jasnog i nedvosmislenog puta naše zemlje u budućnost potrebna nova snaga ujedinjene Srbije sa jasnim mandatom da se reforme završe, i da omoguće našoj državi da bude na ulaznim vratima evropske porodice naroda“.

Natjerani na izbore?

U svakom slučaju ima istine u procjenama da je SNS dostigla neki svoj maksimum popularnosti i da je, s obzirom kakve sve još nepopularne poteze mora da povuče, logično pretpostaviti da joj rejting u narednom periodu može ići samo nizbrdo. Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka, smatra da „SNS svakako kao stranka na vlasti ima neku početnu prednost, ali da će rezultat izbora zavisiti od dosta faktora. Jedan faktor je spoljnopolitički i vidjećemo kako će se vlasti izboriti sa zahtjevima da se Vojislav Šešelj vrati u Hag, što će se dešavati bukvalno usred predizborne kampanje.“

Neven Cvetićanin ocjenjuje da će glavna tema izbora ipak biti ekonomija i poboljšanje životnog standarda, dok će pitanje za ili protiv Evrope i NATO ipak ostati u drugom planu. Srpska vlada je u ekonomskom smislu započela obiman proces reformi i jedan od prvih zadataka jeste smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru. Međutim, s tim poslom se kasni. Moglo bi se reći da je zbog izbora vlada Aleksandra Vučića dobila tajm aut i da se na poštovanju rokova trenutno neće insistirati od međunarodnih finansijskih institucija.

Nikolić je potpisao ukaz o raspuštanju parlamenta i vanrednim izborima

Nikolić je potpisao ukaz o raspuštanju parlamenta i vanrednim izborima

Novinar Slobodan Stupar ističe da je zbog svega toga premijer praktično bio natjeran na izbore: „Premijer Vučić bi, prema nekim procjenama, u kratkom roku morao da otpusti nekih 28.000 radnika, a to se ne radi prije izbora, nego poslije izbora. Pošto je pritisnut rokovima on je to stalno prolongirao, jer se naravno boji socijalne bijede, nemira i tako dalje. Isto tako, i pred prošle izbore nije govorio da će smanjiti plate i penzije, ali je to odmah uradio čim su se završili izbori.“

Desnica bez mnogo uticaja

Funkcioneri naprednjaka su već trijumfalno izjavljivali da će se na ovim izborima svi boriti za cenzus od pet odsto, a da se SNS bori da dostigne 50 procenata glasova birača. Neven Cvetićanin kaže da, prema nekim istraživanjima u koja je on imao uvid, SNS ima nešto preko 40 odsto glasova, a da bi se takve izjave mogle tumačiti kao podizanje ljestvice i dodatno mobilisanje partijskih snaga. To na neki način otkriva taktiku kampanje naprednjaka, jer se pokušava mobilizacija partijskih potencijala ne bi li se možda došlo i do brojke od preko 50 odsto, što bi im omogućilo da samostalno formiraju vladu i da to građanima predstave kao nešto dobro, jer će se vlada brže formirati.

Procjene su da će ovog puta nešto više stranaka i koalicija završiti u parlamentu. Očekuje se da će ovoga puta cenzus preći koalicija Demokratska stranka Srbije (DSS) i Dveri, kao i Srpska radikalna stranka. To će značiti i veće prisustvo desnice u parlamentu, koja je prilično antievropski i anti-NATO nastrojena. Koliko to može uticati na promjenu spoljnopolitičkog kursa vlade?

Slobodan Stupar smatra da se Vučić sada veoma jasno izjašnjava kao proevropski političar i da će on za tu politiku imati samo dva iskrena partnera, a to su koalicija Socijaldemokratska stranka (SDS) i Liberalno-demokratska partija (LDP), kao i Demokratska stranka (DS). Međutim, oni su najviše stradali za vrijeme Vučićeve vladavine i teško je očekivati da ga oni podrže.

„Ali, sve je moguće i čini mi se da sada na klupi za rezervne igrače sjede SDS Borisa Tadića i LDP Čedomira Jovanovića. Što se tiče desnice, ona će sada u parlamentu imati priliku da nastupa, da izlaže svoje stavove, ali mislim da oni neće imati nekog bitnijeg uticaja na osnovni kurs zemlje a to je članstvo u EU, a vjerovatno i članstvo u NATO“, kaže Stupar.

Još jedna nedemokratska kampanja?

Neven Cvetičanin ocjenjuje da će veće prisustvo desnice u parlamentu na neki način omogućiti Aleksandru Vučiću, ukoliko on naravno ponovo formira vladu, da nešto lakše balansira u spoljnopolitičkom smislu: „On će imati dva pola u parlamentu, jedan proevropski i drugi nacionalni i evroskeptični. Dakle, to neće biti neka otvorena saradnja, već bi se ta dva pola iskoristila za nastavak tog nekog srednjeg puta, koji je bio pozicija i svih onih koji su i ranije vladali Srbijom u proteklih desetak godina.“

„Mislim da se u predstojećoj kampanji Aleksandar Vučić neće libiti da koristi sva sredstva kako bi ostvario željeni rezultat“, napominje Slobodan Stupar. „Ovi iz Evrope će se praviti da ništa nisu vidjeli, opozicija će biti satanizovana i ona nema nikakve šanse da ima ravnopravan tretman u medijima.“

Stalno tijelo opozicionih partija i pokreta (STOP) je, inače, već upozorilo na neregularnost pripremnih izbornih radnji.