1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Isti kriterijumi za potražioce azila

Različite nacionalne politike koje se sprovode u sistemu azila unutar EU dovode do zloupotreba i pritiska. Od 2012. isti kriterijumi bi trebalo da važe za sve potaržioce azila na cijeloj teritoriji EU.

default

Komesarka za unutrašnja pitanja EU Sesilija Malmstrom

U Evropskoj uniji danas postoje različite prakse kada su u pitanju nacionalne politike u oblasti sistema azila. Tako ista osoba, sa istim razlozima u jednoj zemlji članici može imati i do 75 posto šansi da dobije azil, a u drugoj manje od 1 procenta. Takve razlike u pravilima i procedurama često dovode do konfuzije, ali i do zloupotreba i povećanog pritiska potražilaca azila na desetak zemalja Unije za koje se smatra da će najlakše odobriti traženi status ili od kojih će se, bar, dobiti najveća pomoć tokom trajanja procesa obrade zahtijeva. Brisel sada nastoji da usaglasi zajedničku politiku i kriterijume sistema azila na cijeloj teritoriji EU, kako bi se pružila efikasnija pomoć ljudima u nevolji, ali i zaštitili interesi samih zemalja članica Unije:

„Sa potražiocima azila mora se postupati na isti način, a njihovi zahtijevi se moraju procesuirati na osnovu istih kriterijuma u cijeloj EU. Zemlje članice su toga svjesne i krajnji rok za usaglašavanje zajedničkog evropskog sistema azila je do 2012.“, izjavila je komesarka za unutrašnja pitanja EU, Sesilija Malmstrom.

Napraviti razliku između azilanata i ekonomskih migranata

Infografik Zahlen zur Migration in der EU

Grafički prikaz migracija unutar Evropske unije

U Evropskoj komisiji kažu da je najteže doći do zajedničkih direktiva po pitanjima uslova prihvatanja potražilaca azila i procedura za razmatranje njihovih zahtijeva. I dok iz Brisela pozivaju na standardizaciju uslova za dostojanstven život azilanata tokom obrade njihovih zahtijeva, iz Evropske inicijative za stabilnost (ESI) poručuju da su upravo mnogobrojne beneficije, počev od smještaja, zdravstvene zaštite i materijalne pomoći razlog za zloupotrebu sistema azila od strane tzv. "ekonomskih migranata". Navodeći da su Njemačka i Belgija već ukinule novčanu pomoć za povratak, Aleksandra Štiglmajer iz ESI, posebno se osvrće na slučaj balkanskih zemalja:

„Za potražioce iz zemljalja koje su dobile bezvizni režim, odluka o odobravanju azila se mora donositi kao prioritet - za 8 do 12 dana, da mnogi ne bi dolazili da žive 6 do 9 mjeseci boljim životom nego što ga imaju kod kuće. To su ekonomski migranti, a azil je tu da bi pomogao ljudima koji imaju političke probleme u svojm državama.“

„Lažni azilanti“ lokalizovani na Balkanu

U Briselu je naglašeno da je samo tokom prošle godine u EU podnijeto 260.000 zahtijeva za azil. Po broju podnijetih zahtijeva za azil, Srbija se nalazi na trećem mjestu, sa 17.700 potražilaca azila, što je samo za 3.000 manje od Avganistana, koji se sa 20.800 potražilaca nalazi na prvom mjestu. Evropska komisija nedavno je predložila i mehanizam suspenzije bezviznog režima “kao posljednju mjeru u izuzetnim slučajevima“, među kojima bi mogao biti i veliki priliv azilanata iz nekih zemalja. U Evropskoj inicijativi za stabilnost ističu da je problem tzv „lažnih azilanata“ na Balkanu za sada lokalizovan:

„Za sada se ne povećeva broj potražilaca azila iz BiH i Crne Gore. Samo su u pitanju Srbija i Makedonija, i to su uglavnom manjine iz obje države: Romi i etnički Albanici. Dobro je što je problem za sada izolovan i nije cijeli Balkan u pitanju“, kaže Štiglmajer za Dojče Vele.

Dalja rasprava o izmjenama u viznom sistemu i sistemu azila u EU očekuje se tokom juna, na sastanku Savjeta ministara zaduženih za unutrašnje poslove.

Autorica: Marina Maksimović

Odg. ured.: Senad Tanović