1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Intervju sa ministrom odbrane BiH Selmom Cikotićem

U Berlinu je završena konferencija o evropskoj sigurnosti na kojoj se razgovaralo i o misijama EU u BiH i Kongu. Prisutan je bio i ministar odbrane BiH Selmo Cikotić, koji je dao intervju za Deutsche Welle.

default

Misija EUFOR-a u BiH

Gospodine Cikotiću, Vi ste na konferenciji o evropskoj sigurnosnoj i odbrambenoj politici ovdje u Berlinu imali priliku da se obratite njenim učesnicima i da im govorite o rezultatima reforme odbrane u BiH. Šta ste tom prilikom rekli?

„Mi smo tu, naravno, izrazili jasan stav kretanja prema evroatlanskoj, sigurnosnoj, ekonomskoj, političkoj i drugoj arhitekturi u namjeri da se priključimo tim strukturama u konktekstu i činjenice da mi sve više od korisnika usluga ovih struktura mijenjamo ulogu i postajemo partner, odnosno pružalac ovakvih usluga.“

No, do vremena u kojemu bi BiH trebala postati stvarni partner, punopravni član NATO.a će proći jos dosta vremena. Poziv na učesće u programu Partnersto za mir koji je od NATO-a došao u decembru prošle godine, je tek prvi korak na tom putu:

„Iskustvo svih tranzicijskih zemalja sa prostora Evrope govori da je put prema toj evroatlanskoj, sigurnosnoj, odbrambenoj, političkoj, ekonomskoj arhitekturi išao kroz program Partnerstvo za mir, preko NATO-a, i tek nakon što zemlja postane članica NATO-a, biva razmatrana i primljena u članstvo u EU.

Mi smo kroz više NATO-vih mehanizama kontrole dosadašnjih koraka u PFP-u dobili potvrdu da smo napravili značajne iskorake. Zvaničnici NATO-a su zadovoljni rezultatima koje smo postigli u ovom periodu ( nešto kraćem od godinu dana ) i u odnosu na druge dvije zemlje, koje su skupa sa nama pozvane da udju u program Partnerstvo za mir, mi smo napravili najkonkretnije, najvidnije rezultate, dakle i u tom smislu imamo jednu vrlo pozitivnu ocjenu našeg dosadašnjeg rada.

Medjutim, mi u isto vrijeme razumijemo da je pred nama još uvijek dug put i da i sam ulazak u NATO podrazumijeva ispunjavanje još velikog broja obaveza, ali mislim da će jednovremeno ići i kretanje prema EU, koje je uslovljeno jednom znatno dužom listom obaveza koje treba ispuniti da bi se dostiglo i članstvo u EU.

Dakle, mislim da su to dva medjusobno zavisna procesa i naravno mi ih nećemo moći posmatrati odvojeno. Država je pozvana da udje u program Partnerstvo za mir, a ne njene oružane snage ili njeno ministarstvo odbrane. Iz tih razloga se ja ne želim baviti nikakvom futuristikom i procjenama koji bi to period mogao biti. Medjutim, mogu vam sa sigurnošću kazati da u ovoj fazi oružane snage, ministarstvo odbrane, skupa sa ministarstvom vanjskih poslova i ministarstvom sigurnosti u potpunosti korespondira i odgovara na zahtjeve NATO-a, i da mi za sad nemamo nikakvih kašnjenja na putu prema NATO-u.”

Na drugim putevima, i sami ste rekli, ima dosta kašnjenja, lideri Bošnjaka i Srba nikako da se dogovore oko reforme policije, retorika koja se koristi u ovom političkom trenutku mnoge zabrinjava i podsjeća neke i na predratna vremena. Ima li ova sadašnja politička napetost uticaja na oružane snage u zemlji?

„Oružane snage su sastavni deo društva i državnih struktura. Ukupna politička situacija ima svoju refleksiju, svoj eho i na pripadnike oružanih snaga. Medjutim, ja sam pozitivno iznenadjen cinjenicom da pripadnici oružanih snaga pokazuju znatno više osjećaja za profesionalan odnos prema obavezama, nego za dnevnopolitičku atmosferu i stavove pojedinih političkih lidera. Naravno, na duže staze, situacija će itekako biti zavisna od toga, kako će se ukupan reformski kurs u BIH i ukupna politička situacija odvijati.

Dakle, za sada je situacija oko oružanih snaga stabilna, a budući da je još uvijek jako puno činilaca prisutno na sceni u BIH, ja se nadam da će mudrost i tolerancija u ovom periodu biti dominantnija i da će se pronaći konsenzus oko nekog zajedničkog prostora.”

Vi se nadate, no da li je to dovoljna garancija da je politička situaicja u zemlji stabilna i da se broj vojnika u okviru mirovne misije EUFOR-a u BIH, i njemačkih treba i može ubrzo smanjiti?

„Ministarstvo odbrane u tom smislu ima jasnu poziciju. Odbrambene strukture BIH su napravile takve iskorake da zaista skoro u potpunosti mogu da preuzmu ulogu garanta mira u BIH od EUFOR-a i mislim da EUFOR može dalje raditi na smanjivanju broja vojnika koji su prisutni na terenu, ali mi imamo jednu vrstu razumijevanja sa EUFOR-om da će barem u toku naredne godine, odredjena vrsta vojnog prisustva, barem u formi nekakve ozbiljne posmatračke misije, i dalje biti potrebna na terenu.

Onda ćemo skupa cijeniti taj momenat, kad možemo kazati da EUFOR može u potpunosti da napusti prostor BIH.”