Imigracija ugrožava životnu sredinu Švajcarske?

Inicijativa „Stop prenaseljavanju – sačuvajmo našu životnu sredinu“ koju je pokrenula asocijacija Ekopop predviđa da godišnje u Švajcarsku smije da se doseli najviše 0,2 odsto ljudi u odnosu na ukupnu populaciju. To bi značilo da bi ova alpska zemlja primala najviše 16.000 doseljenika, a trenutno ih godišnje stiže čak pet puta više. Takođe se traži da deset odsto švajcarskog budžeta za razvojnu pomoć bude upućeno siromašnim zemljama u svrhe planiranja porodice.

Različite računice

Ekopop je osnovan ranih sedamdesetih sa ciljem da probudi svijest o posljedicama rasta populacije i ograničenosti prirodnih resursa Zemlje. Njegovi aktivisti kažu da je Švajcarska jedna od najgušće naseljenih država Evrope te da neograničeno doseljavanje ne može biti održivo. „Mi ne kažemo ko može, a ko ne može da dođe. Mi samo kažemo da ukupni broj mora biti manji“, kaže Sabine Virt, potpredsjednica Ekopopa. Ona odbacuje optužbe za ksenofobiju i rasizam.

Švajcarska trenutno ima nešto više od osam miliona stanovnika, kojih je svake godine za jedan odsto više.

Federalni ured za statistiku računa da će 2035. u Švajcarskoj živjeti 8,84 miliona ljudi dok je računica Ekopopa mnogo drastičnija: oni tvrde da će već 2025. biti 10 miliona stanovnika te da će taj broj 2050. godine narasti na 13,8 miliona.

Udarac ekonomiji

Vlada i sve značajnije političke partije protive se ovoj inicijativi tvrdeći da se ograničavanjem useljavanja ne rješavaju problemi životne sredine već da se samo ugrožava ekonomija. Ministarka pravosuđa i policije Simoneta Somaruga kaže da bi pozitivan ishod referenduma onemogućio kompanije da pronađu stručnu radnu snagu koja nedostaje Švajcarskoj. „Ekonomija bi izgubila fleksibilnost koju sada ima“, kaže ona. Glavni ekonomista privredne komore Rudolf Minš dodaje da je zemlja upućena na stranu radnu snagu od koje se ovisi jer je stanovništvo sve starije.

Ekopop ima kontraargument – zahtjev da doseljenika godišnje bude najviše 16.000 neto zapravo znači da ukupno smije da ih bude preko 90.000. Jer Švajcarsku godišnje napušta oko 75.000 ljudi. To bi, kažu u organizaciji, moralo da bude dovoljno za stabilnu ekonomiju.

Ova organizacija žestoko je kritikovana i zbog zahtjeva da se Švajcarska jače uključi u pitanja planiranja porodice u siromašnim zemljama sa visokim prirodnim priraštajem. Mnogi ovo ocjenjuju kao dašak neokolonijalizma i dodaju da bi Ekopopu bolje bilo da se bori protiv potrošačkih navika u zapadnom svijetu. „U siromašnim zemljama ne nedostaje sredstava za kontracepciju nego za zdravstvo, obrazovanje i privredu“, kaže Peter Nigli iz Udruženja organizacija za razvoj.

Neizvijestan ishod

Posljednje relevantne ankete kažu da referendumsko pitanje neće proći jer inicijativu odbacuje 56 odsto birača. Analitičar Klod Longšemp ipak ne isključuje mogućnost da mnogi birači, u znak protesta protiv vlade, ipak glasaju za inicijativu. Najveću podršku Ekopop uživa upravo kod vladinih kritičara i ljudi koji malo zarađuju. Švajcarska narodna partija – koja okuplja desničare – takođe je zvanično protiv inicijative iako čak 60 odsto njenih birača podržava ograničavanje useljavanja.

Upravo je Narodna partija u februaru progurala referendum koji traži neodređene kvote za useljavanje. Ta inicijativa bila je usmjerena protiv državljana članica EU koji masovno odlaze na rad u Švajcarsku. Vlast ima još dvije godine da zaista i odredi kvote, ali bi svaki konkretni potez dodatno zategao odnose sa Briselom. Većina političara pred novi referendum upozorava da bi izglasavanje inicijative Ekopopa značilo definitivni kraj bilateralnih odnosa sa EU.