1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

TEME

Imam li rak? Pitaj vinsku mušicu

Ćelije raka imaju karakterističan miris. Vinske mušice raspolažu senzibilnim i razvijenim čulom mirisa. U stanju su u jako ranom stadiju prepoznati ćelije raka. To sada treba da posluži i u savremenoj dijagnostici.

Naučnici je nazivaju latinskim imenom Drosophilidae. Iza tog imena se skriva mušica, koja u pravilu ne prelazi dva milimetra i koja na većinu nas djeluje neprijatno. Riječ je o dosadnoj mušici, koju mnogi odmah spljeskaju. U budućnosti bi međutim, prije nego pođu da to urade, trebali stati i razmisliti.

Naučnici i istraživači sa Univerziteta u Konstanzu su otkrili da vinska mušica može biti itekako korisna. U budućnosti će ona najvjerovatnije spašavati ljudske živote. Vinska mušica ima jako osjetljivo čulo mirisa. Ćelije raka oslobađaju karakteristične mirise, koji se razlikuju od drugih mirisa. To je profesora Giovanni Galizia, neurobiologa na Univerzitetu u Konstanzu, navelo na spasonosnu ideju, koja bi mogla da utre put dijagnostici u oblasti ranog otkrivanja raka. Poznato je da ćelije raka mogu da namirišu i psi. Ali četveronošci koji laju nisu baš najpodesniji za naučne laboratorije. Za razliku od njih je vinska mušica idealna za eksperimentiranje i uzgoj.

Eksperimentalni robot i mušica

U laboratoriji Odjeljenja za neurobiologiju Univerziteta u Konstanzu nalazi se poseban uređaj. Riječ je o robotu čija ruka sa injekcijom prelazi preko 20 posuda od stakla i isisava iz njih tečnost. Alja Luedke, saradnica u Istraživačkom centru, pažljivo posmatra šta radi robot. Robot izvlači miris iz jedne flašice i raspršuje ga na jednu vinsku mušicu. Pri tome se ruka robota fokusira na jednu minijaturnu metalnu pločicu. To je centralni dio uređaja kojim eksperimentišemo, pojašnjava Daniel Muench - još jedan član Istraživačkog tima.

Riječ je o malom udubljenju u koji se stavlja mušica. Robot prvo isisa aromu iz jedne vrste epruveta odnosno eksperimentalnih staklenih posudica, a onda se na mušicu, zarobljenu na metalnoj pločici, raspršuje taj miris odnosno aroma. U tom momentu pogled naučnika iz Konstanza nije usmjeren na robota i mušicu već na monitor. Tamo se pojavljuju crteži u boji, za koje bi se, na prvi pogled, moglo pomisliti da su u domenu apstraktnog slikarstva. Ali na njima naučnici tačno mogu ustanoviti koje mirise tog trenutka udiše vinska mušica.

Ćelije u boji

Daniel Muench pojašnjava da svaki miris odnosno aroma ima posebnu mustru na monitoru, poput apstraktne slike na ulju. Ćelije karcinoma imaju specifične mustre. Naučnici ih odmah mogu razlikovati od ostalih grafičkih prikaza mirisa. Ukoliko mušica udahne miris ćelija raka, onda naučnici na monitoru vide poseban grafički prikaz. A to znači: znak za uzbunu - karcinom! I ne samo to. Receptori mirisa vinske mušice su toliko osjetljivi da mogu razlikovati ćelije različitih vrsta karcinoma. I to naučnici mogu da otkriju na odgovarajućim, specifičnim grafikama, crtežima ili "umjetničkim slikama" koje se pojavljuju na ekranu/monitoru.

Fruchtfliegen Labor Prof. Klaus Förstemann

Reagenske posude za mirisima

Ruka robota stalno uzima novu probu sa mirisom i raspršuje ga na vinsku mušicu. U cijelom eksperimentu ima puno elektronike. Ali ona sama nije dovoljna. Najvažnije je u svemu nepogrešivo čulo mirisa vinske mušice, kaže naučnica i saradnica tima Alja Luedke. Jer, prirodni receptori mirisa vinske mušice su puno osjetljiviji od elektronskih senzora.

Pitaj vinsku mušicu

I tako samo nekoliko milimetara velika vinska mušica u stanju je da u budućnosti pruži itekako važan doprinos u otkrivanju ćelija raka. U saradnji sa Univerzitetom La Sapienza u Rimu naučnici rade na konstruisanju kompatnog uređaja za dijagnozu/analizu. Zamislivo je da se senzori mirisa izdvoje iz mušice i da se izolirano pokušaju integrisati u jedan dijagnostički uređaj. Tako bi se možda mogao uvesti jednostavni test, kojim bi se puhanjem moglo utvrditi ima li neko u ranom stadiju rak ili ne.

Insekten Drosophilidae melanogaster Fruchtfliegen

Vinska mušica tačno prepoznaje ko ima rak

Nije čudo da mnogi doktori i naučnici koji istražuju ćelije raka sa pažnjom očekuju ishod projekta. Među njima je i onkolog prof. Helmut Oettle, koji istražuje u berlinskom medicinskom centru Charité. On međutim ukazuje na jednu poteškoću. Mirisni koktel jednog čovjeka je puno kompleksniji nego mirisi proba sa aromama, koji se nalazi u reagenskim posudicama. Stoga, vjeruje on, istraživački projekt u Konstanzu ni izdaleka nije u toj fazi koja bi mu omogućila da bude upotrijebljen klinički , u svakodnevnom životu. Pa ipak to je velika nada kada je riječ o ranom otkrivanju raka.

.

Autori: ARD Tageschau.de / Jasmina Rose

Odg. urednica: Zorica Ilić