1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ima li uslova za poštene izbore u Srbiji?

Političko nasilje, blokiranje medija i cenzura, pritisak na nezavisne institucije… Najava vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji, pokrenula je i pitanje obezbjeđivanja uslova za fer i poštene izbore.

Više opozicionih stranaka upozorilo je da „trenutno u Srbiji ne postoje uslovi za fer i slobodne izbore“, navodeći pri tom „da vlada i državni organi moraju da razriješe sve slučajeve ugrožavanje slobode kandidovanja i slobodnog izražavanja izborne volje“. Opozicija traži i „sprečavanje zloupotrebe državnih organa s ciljem nametanja izborne volje, ali i slobodu medija kao jedan od ključnih preduslova za slobodne izbore“. Pri tome se ističe da su učestali slučajevi političkog nasilja, blokiranja medija i cenzure, kao i pritisaka na nezavisne institucije; u opticaju su i najave mogućeg bojkota izbora ukoliko se ti uslovi ne poprave. Pojedini opozicioni političari naveli su da će se zbog obezbjeđivanja uslova za fer izbore obratiti i institucijama Evropske unije.

Gore nego kod Miloševića?

Uslovi za izbore su veoma loši, kaže za DW sociološkinja Vesna Pešić. „Ja ih čak upoređujem sa prvim višestranačkim izborima 1990. godine, još za vrijeme Miloševića, a čini mi se da su čak i tada bili bolji uslovi. Jer, apsolutno su svi mediji pod žestokom kontrolom sadašnje vlasti tako da ne vidim gdje uopšte opozicija može da se obrati građanima i iznese svoje programe i ideje. Ali zato svaki dan gledamo na televiziji konferencije za štampu premijera Aleksandra Vučića, on svaki dan nešto otvara, on svaki dan nešto obećava, on je bukvalno neprekidno prisutan u medijima. Kada tome dodamo fizičko nasilje prema političkim protivnicima onda je jasno da imamo jednu vrlo napetu situaciju. Ja mislim da se ova vlast ne ustručava od bilo čega da se održi na ovom nivou, ili možda i višem, i da oni žele da unište demokratsku opoziciju u Srbiji.“

Vesna Pesic

Vesna Pešić: Opozicija blokirana i spolja i iznutra

Fizičko nasilje i zastrašivanje birača

„Međunarodni standardi za fer i demokratske izbore su, uslovno rečeno, manje važni, sada je važno da li ćemo mi u Srbiji poštovati bilo kakve standarde u vezi tih izbora“, ističe za DW Vladimir Milutinović, urednik internet-portala Dvogled. „Kod nas postoji nekoliko problema koji ne postoje u demokratskim zemljama na izborima. Na primjer, mi na lokalnim izborima imamo podmićivanje birača i nasilje. Na prošlim lokalnim izborima imamo najpoznatiji slučaj Mionice, sa tučama, crnim džipovima i zatrašivanjem birača. To se ponavljalo u mnogim drugim mjestima, i mi sada čekamo da li će se to dogoditi ponovo.“

Masovne medijske manipulacije

„Uslova za fer i poštene izbore u ovom trenutku nema, ali mislim da bojkot izbora svakako nije rješenje“, ocjenjuje Vladimir Milutinović. „Glavni razlog zašto kažemo da nema uslova za fer i poštene izbore je fizičko zastrašivanje koje smo već pomenuli, kao i medijska kontrola. Ako izuzmemo svega par medija koji ne zavise od faktora u Srbiji, svi ostali mediji su zavisni od vlasti. Ali, to nije sve, vlast ima nekoliko svojih medija kojima može da sprovodi masovne medijske manipulacije. Tako je onaj čuveni 'državni udar', sa sve policijskim hardverom, bio vježba masovne medijske manipulacije, i sasvim je moguće da će se to nastaviti i tokom predizborne kampanje.“

„Mislim da bi opozicija trebalo da tačno navede šta je problem kada su u pitanju uslovi za izbore, i šta da se uradi da se taj problem otkloni“, smatra Nemanja Nenadić, programski direktor Transparensi Srbija. „Ono što ja vidim kao problem, kao predstavnik nevladine organizacije koja se bavi borbom protiv korupcije, jeste da postoji regulativa za finansiranje kampanje, ali da neke norme iz tih propisa nisu zaživjele. Takođe, nema nikakve kontrole funkcionerskih kampanja, niti zabrana koje bi spriječile tu pojavu koja je vidljiva na svim izborima.“

Panorama von Belgrad

Beograd - Kako obezbijediti uslove za poštene izbore?

Delegitimisanje opozicije

Opozicija optužuje vlast da je u protekle tri godine izvršila preko 60 prekomponovanja vlasti na lokalnom nivou, i da je tada zabilježeno 94 slučaja fizičkog napada na kandidate, aktiviste i članove drugih stranaka. Taj odnos prema opoziciji je vidljiv i na verbalnom nivou, skreće pažnju Milutinović: „Kada imate vladajuće političare koji kažu 'razumijem zašto mrze mene, ali ne razumijem zašto mrze Srbiju', vi već na osnovu toga možete da kažete da su narušena načela fer političke borbe. Čim vi opoziciju označite kao nekoga ko mrzi sopstvenu zemlju, vi ste njih učinili potpuno nelegitimnim – i to je već uvod u oduzimanje raznih prava koje opozicija može imati.“

Male nade u EU

Nezamislivo je da se do uslova za fer i poštene izbore dođe nekakvim sastancima sa vladajućom Srpskom naprednom strankom, ocjenjuje Milutinović. „Takođe, što se tiče pomoći EU, u tom smislu mislim da oni trenutno žmure na 95 posto onoga što se u Srbiji dešava na unutrašnjem planu.“

Vesna Pešić misli da boljih uslova za izbore apsolutno nema bez pomoći sa strane, ali isto tako ne očekuje nikakvu pomoć EU opoziciji za poboljšanje izbornih uslova u Srbiji: „Bez pomoći spolja, mi ne možemo da opstanemo. Dok je devedesetih opozicija imala ogromnu pomoć spolja, sada te pomoći uopšte nema. Umjesto toga, oni sada neprekidno hvale neviđene, božanstvene i savršene reforme i uspjehe koje postiže Aleksandar Vučić. Tako da smo mi potpuno blokirani i spolja i iznutra.“

Kada već govorimo o poštenim i fer izborima, možda ne bilo loše da se obnovi nešto što u Srbiji figurira kao zakonska obaveza, a u praksi nije sprovođeno već 15 godina, napominje Nemanja Nenadić. „To je institucija Nadzornog odbora, koji bi Skupština Srbije bila u obavezi da formira. To tijelo bi moglo da dâ svoj sud o svim problematičnim pojavama koje se odnose na izbornu kampanju: da li, recimo, ima nedopuštenog pritiska u medijima, javnim preduzećima, državnim institucijama, da li ima nekog uznemiravanja građana koje nije primjereno. Tako bi se uspostavio neki mehanizam dodatne kontrole izbornog procesa.“

Preporuka redakcije

default

Kako se raspala Jugoslavija?

Ratna dešavanja koja su pratila raspad SFRJ bila su razorna za region. Novonastale države izlaz iz krize vide u ulasku u EU. Jedan od uslova za brže eurointegracije, koji stiže iz Brisela, jeste regionalna saradnja.