1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Kiosk

Hrvatski korak unazad

Kako će najmlađa članica EU glasati na referendumu o zakonu o braku? - jedna je od tema kojima pažnju poklanja njemačka štampa. Listovi pišu i o još jednom referendumu - o ograničavanju plata švajcarskim menadžerima.

default

Incijativa "U ime obitelji" predaje kutije s prikupljenim potpisima

„1. decembar će za Željku Markić biti veliki dan. Građani najmlađe članice EU izjasniće se 'za' ili 'protiv' na pitanje: da li ste za to da se u Ustav RH unese član kojim se reguliše da je brak životna zajednica muškarca i žene?' Ako većina bude glasala 'za', to će značiti da ubuduće osobama istog pola neće biti moguće sklopiti brak u Hrvatskoj. A tome se niko više ne raduje kao Željka Markić, preduzetnica veoma bliska Katoličkoj crkvi koja je pokretačka snaga grupe građana 'U ime obitelji'“, piše minhenski dnevnik Ziddojče cajtung (Süddeutsche Zeitung) i dodaje kako referendum nikako ne odgovara vladi lijevog centra.

Kroatien Zeljka Markac

Željka Markić

„Jer, na kraju krajeva, Hrvatska se u posljednjoj deceniji na konzervativnom Balkanu pokazala kao najliberalnija prema gejevima i lezbejkama“, piše Ziddojče cajtung pozivajući se na tvrdnje homoseksualnog lobija ‚Ilga’. „U međuvremenu su i policajci edukovani o pravima gejeva i lezbejki. A u junu ove godine je na 12. Zagreb prajdu učešće demonstrativno uzela i supruga premijera (Zorana Milanovića prim. red.). A pošto je Hrvatska katolička zemlja, tako su Katolička crkva i opozicona Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) podržale do tada nepoznatu grupu građana ‚U ime obitelji’. Za samo nekoliko mjeseci su protivnici izjednačavanja prava homoseksualcima sakupili 749.316 potpisa, od ukupno 4,3 miliona Hrvata. Vladi tako nije preostalo ništa drugo već da za 1. decembar raspiše referendum. Premijer Milanović se istina žali na ‚nedostatak tolerancije’ prema gejevima i lezbejkama kod onih koji zahtjevaju raspisivanje referenduma i kaže kako će glasati ‚protiv’ – ali, većina može da bude ipak drugačijeg mišljenja“, piše Florijan Hasel u minhenskom dnevniku. On napominje da ako Hravstka bude glasala ‚za’, da će to značiti da u s stopu prati Rumuniju koja je uz ogromnu podršku Rumunske pravoslavne crkve usvojila zakon prema kojem je brak isključivo između muškarca i žene.

Serbien Rechtsextremismus

Poslejdnja "uspješna" parada u Beogradu

Vlada Srbije poklekla pred desničarima i SPC...

„Homosekusalci na Balkanu u borbi za svoja prava poglede upiru ka Briselu. Naime, Amsterdamskim sporazumom iz 1997. se zabranjuje svaka vrsta diskriminacije bazirane, na polnoj, rasnoj ili etničkoj pripadnosti, religiji ili vjeri, hendikepu, starosti, ili seksualnoj orjentaciji. Zemlje EU ili kandidati za ulazak u Uniju morali su da od 2003. usvoje zakone protiv diskriminacije na radnom mjestu“, piše Ziddojče cajtung i napominje kako je na Balkanu i dalje veoma teško boriti se javno za svoja prava. „Istina da je u glavnom gradu Crne Gore, Podgorici 20. oktobra ove godine održana Parada ponosa, i da je oko 150 gejeva i lezbejki prošetalo ulicama, ali samo zato što ih je od kamenica čuvalo oko 2.000 policajaca. U Srbiji, koja je takođe kandidatkinja za ulazak u EU, vlada je ponovo poklekla pred većinom svojih građana, pred moćnom Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC) i pred prije svega nekoliko hiljada desničara spremnih na sve. Parada je zabranjena nekoliko sati prije nego što je trebalo da bude održana“, piše dnevnik iz Minhena.

Švajcarskim menadžerima neće ograničiti plate

Njemačka štampa piše o tome kako plate direktorima neće biti određivane zakonom. Naime, propao je pokušaj mladih socijalista u Švajcarskoj da se ubuduće ograniče plate menažera. List Velt (Die Welt) smatra da to govori o „odustajanju od klasne borbe“. „Velika većina Švajcaraca je očigledno prepoznala da svoje blagostanje duguje preduzetničkoj slobodi u svojoj zemlji. Oni su tako odlučili da ne stavljaju na kocku ekonomski prosperitet svoje zemlje.“

List Ziddojče cajtung smatra da je referendum „udarac upozorenja“. „Birači znaju da je razlika u platama velika u samo nekoliko preduzeća. I najčešće su to koncerni na čijem čelu nisu Švajcarci već strani menadžeri. I zaista, birači su mogli da iskale svoju ljutnju na njima, ali oni bi na taj način kaznili i sve druge manje i srednje kompanije“, piše minhenski list.

Autor: Svetozar Savić

Odgovorna urednica: Jasmina Rose