Hapšenja pripadnika ETE u Francuskoj - uspjeh Euraneta

To nije bilo kakvo hapšenje, rekao je ministar unutrašnjih poslova Alfredo Perez Rubalkaba nakon hapšenja četvorice članova ETA u francuskom gradu Bordou. Medju uhapšenima je i Havijer Lopez Penja, koji se smatra prvim čovjeklom ETA.

Šta ustvari znači ovo hapšenje? Da li je time zaustavljena najnovija ofanziva baskijske teroritičke grupe, koja je od decembra 2007. pošto je prekinula „ćutanje oružja“, usmrtila šest osoba?

Huan Aviljes u svom malom uredu kao dopisni član madridskog Univerziteta analizira sve što se dogadja oko ETA.

I, on osjeća olakšanje, nakon što je akcija haopšenja urodila plodom. Medjutim, iz iskustva zna, da se ne treba pretjerano radovati, pošto je ETA ranije preživjela i teže udarce:

„Mora se biti oprezan. ETA u svakom slučaju nije na izdisaju i mora se poći od toga, da će i dalje ubijati. Tačno je da će nakon ovih hapšenja uslijediti i nova. Komanda Biskaya, koja je odgovorna za smrt jednog policijskog službenika Gvardije u civilu, sada je pretrpila štetu i mora bejžati. Moguće je da je ofanziva ETA zaustavljena, ali ne treba biti pretjerani optimista“.

Hapšenja su, ustvari, uspjeh francuske policije. Još iz vremena

Frankove diktaure, Francuska je bila mjesto gdje su se povlačili pripadnici ETA. Ustvari, njene akcije su usmjerene i protiv Francuske, pošto, i tamo postoji baskijska oblast.

Ali, ETA u principu, ne vrši terorističke akcije u Francuskoj, nego, isključivo u Španiji.

„Francuska je uvijek bila ugodna za njihovo povlačenje.Tu je ETA organizovala svoje napade i ubirala tzv.“revolucionarni porez“ od španskih poduzetnika. Francuske vlasti je u tome nisu mnogo ometale. Tako je bilo i u prvim godinama naše demokratije,uprkos tome, što smo prve godine imali 100 žrtava nakon akcija ETA. Francuska policija danas vrši snažniji pritisak na njene pripadnike. Ali, u principu borba protiv ETA pripadnika nije njen najviši prioritet. Zbog toga oni lakše nalaze skrovišta u Francuskoj, nego li u Španiji“

2002. godine španski parlament je donio zakom o zabrani Batasuna partije,desne ruke organizacije ETA. Španiji je spočitavano da krimilazira organizacije bliske ETA.

Sada se uspostavilo da su bivši pripadnici Batasuna partije postali vodeći ljudi u zabranjenoj terorističkoj organizaciji ETA. Aviles stoga smatra da je zabrana organizacija oko ETA pravilna:

„Medju uhapšenima su članovi Batasuna partije koji su bili u Parlamentu i više puta su bili pred sudom. Medjutim, ni jednom nisu osudjeni za teror. Sada su to vodeći ljudi koji su,samo, iz jedne prešli u drugu organizaciju. U Španiji se dugo mislilo kako organizaciji ETA treba dati mogućnost političkog nastupa u javnosti, da bi tako njen teror bio zaustavljen. Ali, to 25 godina ne funkcioniše“

Nisu uspjeli ni pokušaji pregovora sa ETA, kako bi prihvatila neke obaveze. Sada je uhapšen „broj jedan“ ove terorističke organizacije Lopez Penja, koji je sudjelovao u pregovorima o obustavljanju oružane borbe. Istragom je utvrdjeno da je bio jedan od najodgovrnijih za teroristilčku akciju na madridskom aerodromu. ETA ubija već 40 godina, i nikome nije poznato kada će to stati. Brzog rješenja neće biti kaže na kraju istoričar Aviles.

„Eta nije nekakva banditska grupa poput Bader-Majnhofa, koja je imala oko 200 ljudi i onih koji su je podržavali. Batasuna partija, bliska ETA, ima 150 000 ljudi koji biraju predstavnike i nimalo nije lako stati im u kraj. Medju mladim Baskima ETA je svojevrstan mit. Svuda na zidu stoje slike zatvorenika i pripadnici ETA. Vlast se u Španiji mora strogo držati zakona i odlučno nastupati u akcijama, sa poznavanjem pravila u borbi protiv kriminala. No, prije svega vlast treba imati puno stpljenja“.

Hans Ginter Kellner.