1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Hahn: "Rizik da se na Balkanu nešto dogodi"

Komesar EU Johanes Han predložio je na samitu u Sarajevu formiranje zajedničkog tržišta šest zemalja Zapadnog Balkana. U intervjuu za DW Han obrazlaže zašto je taj projekat u interesu i regiona i Evropske unije.

Komesar za evropsku politiku susjedstva i pregovore o proširenju Johannes Hahn

Komesar za evropsku politiku susjedstva i pregovore o proširenju Johannes Hahn

DW: Postoje zabrinjavajuće tendencije na Zapadnom Balkanu: Demokratizacija je u zastoju, ekonomski rast se odvija suviše sporo, a međudržavne i međuetničke napetosti su primjetne. Evropska unija se angažuje u takozvanom Berlinskom procesu, sa namjerom da omogući pristupni proces tih zemalja. Na samitu u Sarajevu predložili ste uspostavljanje zajedničkog tržišta šest zemalja. Da li je to pravi put za prevazilaženje napetosti?

Johanes Han: Da, to je pravo sredstvo. Evropska unija obezbijedila je održivi mir na kontinentu. Jedino područje gdje taj mir nije stoprocentno uspostavljen jeste Balkan. Berlinski proces nije ništa drugo nego kopiranje osnivačke ideje Evropske unije prema kojoj se intenziviranjem saradnje, oduzima želja da jedni drugima skačemo za vrat. Tu postoji nekoliko oblasti, kao što je transportna. Sama činjenica da se grade autoputevi povezuje zemlje. Isto kao i željezničke linije. To vodi povećanoj međuzavisnosti. Kada bi se uspostavilo zajedničko tržište, time bi se mogli slijediti upravo takvi ciljevi – da se doprinese smirivanju i da se pripreme za evropske integracije. To ima i kratkoročne i dugoročne efekte.

Vaš prijedlog nailazi na otpor u Crnoj Gori i Kosovu?

Samit u Sarajevu

Samit u Sarajevu

Naravno, moramo da uvjerimo sve. Mislim da sam mogao da raspršim sumnje. Sada je do naših timova koji pripremaju samit u Trstu, da razjasne šta je supstanca te teme zajedničkog tržišta, pa će i oni koji sumnjaju uvidjeti da je to u njihovom interesu. Ako u Crnoj Gori misle da to smanjuje njihove šanse za brz prijem u Uniju, to nikako neće biti slučaj. Naprotiv, ta zemlja koja je i danas najdalje otišla, doživjeće novi polet. Možemo brže uspostaviti zajedničko tržište, nego što će Crna Gora biti primljena u EU. Moguće je da će zemlja profitirati čak i više od drugih zemalja.

Kakvu dinamiku bi izazvalo zajedničko tržište u regionu?

Sa jedne strane, ne želim da oni koji napreduju pretrpe štetu. To bi bio pogrešan signal. S druge strane, iz jedne šire perspektive, želimo da se stvari ubrzaju. Nadam se da će poslije ostvarenja toga, oni koji danas zaostaju taj zaostatak nadoknaditi.

Šta za Zapadni Balkan znači evropski model „različitih brzina"?

Lično sam protivnik te ideje. Ako to uspostavite, teško da ćete to poslije moći da umekšate. Stoga je bolje da se na vrijeme ulože napori kako bi oni koji zaostaju smanjili razliku. Bolje je da ih ne odvajate. Mi već imamo u nekim oblastima vidove intenzivnije saradnje u EU, ali sam protiv institucionalizacije „Evrope različitih brzina".

Evropska unija nije samo ekonomska, već i vrijednosna zajednica. Upravo tu postoje veliki nedostaci u zemljama Zapadnog Balkana. Vodeći političari izloženi su kritici da ne poštuju neke osnovne vrijednosti.

Tačno je da u regionu postoji fenomen da su neki igrači tu već mnogo godina. I da je to teško promijeniti iz različitih razloga. Ali svi oni, koliko ja mogu da vidim, žele da nastave. A ako vidimo da mladi dinamični ljudi žele da odu, da je stopa nezaposlenosti visoka - koja je u mlađoj populaciji posebno velika – a ljudi su dijelom isfrustrirani, onda i ti igrači razumiju da se stvari moraju mijenjati, kako bi i u budućnosti imali podršku stanovništva. Za poboljšanje životnog standarda morate da popravite ekonomske uslove, kako bi ovamo došle strane firme. Da investitori kažu – rizikujem svoj novac i osnivam nešto. Tu tezu ne zastupam samo na Balkanu, već i u južnom susjedstvu i na istoku Evrope. Ekonomska atraktivnost se poveća samo ako imate pravnu sigurnost.

Mislite da je transformacija moguća bez promjene elita?

Upravo sam razgovarao sa mladim ljudima i rekao sam im: 'Sve je to lijepo, ali morate politički da se angažujete. Naime, ako vi to ne učinite, učiniće to drugi umjesto vas. Donijeće odluke koje se tiču vas.' Jedan od njih mi je rekao kako je teško osnovati partiju, ali oni će osnovati partiju. Meni se čini da kod mladih stvari počinju da se prelamaju. Mnogi od njih počinju da shvataju da se nešto novo ne može stvoriti u tradicionalnim strukturama, pa će stvoriti nove. Računam s tim i to podržavamo.

Rusija je sve aktivnija, a i Turska je prisutna. Istovremeno, atraktivnost Evropske unije opada…

U Srbiji je 52 odsto građana za EU, u drugim zemljama oko 75 procenata, a u Albaniji 90 odsto. Moramo imati više samopouzdanja. To ne znači da ne bi trebalo da budemo samokritični zbog načina na koji se predstavljamo. Problem je u tome što mi nastupamo kao neko ko postavlja uslove. Kada neko zahtjeva reforme, onda to nije popularno, pošto se ne zna unaprijed šta će se zaista desiti. Zbog toga su dobre inicijative kao što je zajedničko tržište, udvostručavanje budžeta za program stipendija Erasmus. Cilj je da ljudi uvide dodatnu vrijednost.

Da li je poznata strategija „štapa i šargarepe" dovoljna? I da li je potrebno više kritičkog praćenja situacije, više prisustva u regionu?

Već sam kod ministara spoljnih poslova Evropske unije inicirao njihovo intenzivnije prisustvo u regionu, naravno uz jasnu koordinaciju.

Zbog čega je Vaš angažman na približavanju zapadnobalkanskih zemalja EU neophodan?

U Evropi moraju da shvate da je Balkan još uvijek nestabilan region sa relativno visokim rizikom da se nešto desi. A kad se nešto desi kao prije dvadesetak godina, onda to proizvede migracioni talas. Onda nemate tampon-zonu. Koju Balkansku rutu će te zatvoriti ako je Balkan polazište? To je negativni aspekt. A pozitivno je da se radi o regionu ekonomskog rasta i velikog potencijala. Ako se posvetimo ovom tržištu to i u EU može da sačuva radna mjesta. Evropska unije je neposredno zainteresovana za stabilnost u svom komšiluku. To se može svesti na formulu: ili izvozim stabilnost ili uvozim nestabilnost.