1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Panorama

Grčkim bankama su potrebne milijarde

Nadzorni organi Evropske centralne banke su podvrgli grčke banke provjeri – i rezultati daju razloga za optimizam. Stanje je loše, ali ne toliko loše da investitori neće žejleti da ulažu u njih.

U bilansu sistemski relevantnih grčkih banaka postoji rupa od najmanje 4,4 milijarde evra. To je ovaj vikend saopštila Evropska centralna banka. Procjena se oslanja na pretpostavku da će grčka privreda do 2016. ostati u recesiji, ali će 2017. zabilježiti rast od 2,7 odsto. Ukoliko se privreda bude sporije oporavljala, bankama će biti potrebno 14,4 milijarde da bi ispunila regulacione standarde EU. Pogođene su četiri velike nacionalne banke: National Bank of Greece, Eurobank, Alphabank i Piraus Bank. Provjera bilansa za koju je zadužena ECB je uslov za rekapitalizaciju banaka do kraja 2015. godine. Zbog toga je kao treći paket pomoći Grčkoj predviđena suma od maksimalno 25 milijardi evra.

Strah akcionara od 'podržavljenja' banaka

Atinska štampa je pozitivno reagovala na procjene evropskih bankarskih nadzornih organa. „Testovi su ispali bolje nego što smo očekivali“, piše dnevnik To vima. Televizijska stanica Alfa vidi „zeleno svjetlo za rekapitalizaciju“. Optimista je i Panajotis Petrakis, profesor ekonomije na Atinskom univerzitetu, koji u razgovoru za DW kaže da prema njegovim najnovijim proračunima, bankama treba oko šest milijardi, te da će privatni investitori moći da daju novac. „Mislim da su se banke još i prije provjere raspitale da li su investitori na vidiku“.

Pri tome atinska berza u petak nije pružala povoda za optimizam. Akcije banaka su bile u minusu i do 12 odsto. Vasilis Georgas je u izveštaju za bankarski portal Capital.gr napisao da je to samo korekcija nakon oktobarskog porasta od 42,9 odsto. Panajotis Petrakis smatra da je ovaj minus i izraz straha dosadašnjih akcionara od daljeg podržavljenja banaka – ukoliko se ne nađu privatni investitori. U tom slučaju bi morao da priskoči u pomoć državni fond za spasavanje banaka HFSF, a on od poslednje rekapitalizacije 2014. praktično fungira kao – veliki bankarski akcionar.

Euklid Tsakalotos, grčki ministar finansija

Ministar finansija Cakalotos: Kontrole banaka su neophodne, ali ne bi trebalo ići predaleko

Neprijatan dio posla se odlaže

Da bi raspršila te brige, vlada Aleksisa Ciprasa je još i prije najave provjere koju vrši ECB podnio parlamentu nacrt zakona kojim se postavlja pravni okvir za rekapitalizaciju. On je usvojen velikom većinom glasova – samo su komunisti i pripadnici desničarske Zlatne zore glasali protiv njega. Nažalost, u tom zakonu se odnos države i privatnih investitora ne reguliše dovoljno detaljno, a HFSF će pokušati da i poslije rekapitalizacije zadrži svoju dominantnu poziciju, tvrdi profesor Petrakis. Ministar finansija Euklid Cakalotos je u parlamentu rekao samo: „Kontrola banaka je neophodna, ali ne bi trebalo da ide tako daleko da odvraća privatne aktere od investiranja.“ Regulisanje odnosa snaga se samo odgađa. Ali, to odgađanje ne doprinosi vraćanju povjerenja u banke, dodaje Petrakis.

To ni izdaleka nije jedino otvoreno pitanje. Velike diskusije se vode i oko trulih kredita čija je ukupna suma – prema ekspertima ECB – dostigla 107 milijardi evra i tako premašila sve dosadašnje procjene. Drugim riječima: Više od 50 odsto kredita se više ne otplaćuje. Pri tome uspjeh rekapitalizacije dijelom zavisi i od ophođenja sa trulim kreditima za nekretnine, podsjeća direktor Odbora ECB-a za nadzor banaka, Ramon Kintana, u razgovoru za Capital.gr. Ali, on ne želi da određuje pravac kojim treba ići. U svakom slučaju, važno je da se najavljene reforme i sprovedu kako ne bi bilo ugroženo povećanje privrednog rasta. Prema informacijama lista Etnos, premijer je čak rekao da zaplijena nekretnina ne dolazi u obzir, da želi političko rješenje i da neće dopustiti „da ljudi izgube svoje kuće“.

Nema bonusa za menadžere

Novi zakon o rekapitalizaciji predviđa pokrivanje troškova za zarade bankara, pri čemu one neće smjeti da budu veće od plate guvernera centralne banke. Osim toga, zabranjuju se bonusi za bankarske menadžere – ako su banke upućene na državnu pomoć. U tom slučaju će biti zabranjeni čak i mali automobili kao službena vozila.

Sljedeći dani će biti odlučujući za predstojeću rekapitalizaciju. Najkasnije do petka, grčke banke će javiti Evropskoj centralnoj banci kako će obezbijediti novac za zatvaranje rupa u kapitalu. Ukoliko se pojavi dovoljno privatnih finansijera, evropski poreski obveznici će biti rasterećeni. Sljedećeg ponedjeljka bi trebalo da se održi sastanak ministara finansija evrozone posvećen Grčkoj. Tu bi trebalo da se detaljno prouči koliko je Atina bila uspješna u sprovođenju mjera štednje.