1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Grčki program štednje na novoj probi

U utorak (17.1.) će se takozvana „Trojka“ koju čine stručnjaci EU, ECB i MMF-a još jednom u Atini detaljno informisati o situaciji u Grčkoj. Na kraju će odlučiti da li će ta zemlja dobiti nove milijarde pomoći.

default

Grčka mora da uštedi dodatnu milijardu i pol eura

Međunarodni stručnjaci traže od Grčke ne samo da uvede nove poreske mjere, već i da reformiše tržište rada - što je izazvalo žestoko protivljenje sindikata. Jedan minimalni cilj je postignut: 2011. je budžetski deficiti iznosio 9.6 osto bruto društvenog proizvoda i tako se prvi put našao ispod psihološki značajne granice od 10 osto, izjavio je nedavno ministar privrede Mihalis Hrisohoidis. S obzirom na ranija crna predskazanja, to može da se nazove uspjehom. Ali, mora se reći da je cilj bio zapravo 9,5 odsto. Zbog toga Grčka mora da uštedi dodatnih milijardu i po evra. To će svakako biti tema razgovora sa „Trojkom“. Eksperti Evropske unije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda su sigurni da na penzionerima i zaposlenima sa najnižim primanjima više ništa ne može da se uštedi. Umjesto toga, oni traže strukturne reforme na tržištu rada kako bi bili smanjeni troškovi za plate i oživljena konkurentnost grčke privrede.

Symbolbild Euro

Grčka je do sada uspjela smanjiti budžetski deficit

Potrebni "dublji" zahvati

Dalje mjere mogle bi se odnositi na minimalni lični dohodak te dodatak za Božić, kao i regres, kaže profesor za privredno pravo na atinskom univerzitetu, Janis Liksuriotis. On, međutim, smatra da ti sektori u sadašnjoj privrednoj situaciji nisu više dovoljni: „Zamrzavanjem plata i smanjivanjem božićnog dodatka stvar nije riješena. Partneri u pregovorima moraju da se dogovore oko dubljih zahvata kada je riječ o reformama na tržištu rada“, kaže Lisuriotis, i dodaje da nema mnogo smisla dogovarati se o jedinstvenom ugovoru o visini plata u čitavoj zemlji, bez uzimanja u obzir razvoja produktivnosti u pojedinim branšama i preduzećima. Potrebna je i veća fleksibilnost. Mnogi ljudi gube postao samo zato što poslodavac nije ovlašćen da im dodeli nove zadatke ili ovo radno mjesto. To ne može dalje tako."

Pressekonferenz Außenminister Stavros Dimas Guido Westerwelle Griechenland Deutschland

Grčki i njemački šefovi diplomatija Stavros Dimas i Gido Vestervele

Samo nekoliko sati po dolasku „Trojke“ u Atinu, sastaće se i predstavnici sindikata i poslodavaca. Sindikati odbijaju bilo kakvo smanjenje ličnog dohotka i kažu da žele da pregovaraju samo o smanjivanju dodatnih troškova plata. Vlada koju predvodi bivši šef Centralne banke Lukas Papademos saopštila je da zakonski da propiše da plate ostaju na istom nivou zbog inflacije, ukoliko se poslodavci i sindikati ne nagode. Portparol vlade Pantelis Kapsis je poručio da je „minimalac“ u Grčkoj mnogo veći nego u Italiji ili Španiji. Za profesora Liksuriotisa to su samo prividni sporovi: „Vlada koristi 'Trojku' kao alibi za sopstvenu nesposobnost“, kaže ovaj stručnjak za radno pravo. „Grčki problem je pre svega grčki a ne evropski problem kao što se to često predstavlja, ali mnogi političari ne žele to tako da vide...“

Podrška iz Njemačke

I pored teške situacije i očito slabog napretka u Grčkoj, njemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele smatra da Grci čine sve što je u njihovoj moći da bi uspostavili kontrolu nad krizom. Grčka i Evropa pripadaju jedna drugoj, rekao je Vestervele poslije jučerašnje posjete Atini i razgovora sa svojim grčkim kolegom Stavrosom Dimasom: „Želim da izrazim poštovanje za ljude u Grčkoj, jer znam kroz šta trenutno prolaze, a znam i koliko je težak put kojim su krenuli. Želim da kažem da to vidimo, priznajemo i cijenimo“.

Autori: Janis Papadimitriu/Saša Bojić

Og. urednica: Belma Fazlagić-Šestić