1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

TEME

Gen za vječni život

Nema sijede kose, nema ni bora, kostobolje ili drugih bolesti - bio bi lijep takav život, zar ne? Ali, to je naravno samo san, san o vječnoj mladosti. Ali, zašto starimo? Zašto umiremo? Zbog čega?

Unter Fluroeszenzlicht leuchten die genetisch veränderten, unter einem Zentimeter großen, Hydra-Polypen grün. Foto: CAU/Maack (Universität Kiel) Gliefert von Frank Hajasch Wir haben alle Rechte, diese Bilder uneingeschränkt zu nutzen.

Kieler Zellbiologen finden Langlebigkeitsgen

O tome koliko dugo ćemo da živimo odlučuje takozvani gen dugovječnosti, to su pronašli eksperti Univerziteta u Kilu koji istražuju ćelije i bave se takozvanom "evolucionom" biologijom. Polazna tačka istraživanja bilo je jedno malo stvorenjce, koje praktično živi vječno, jer se diobom ćelija iznova rađa: to je hidra, mala životinjica koja živi u svakom seoskom jezercu ili barici.

Stručnjaci Univerziteta u Kilu

Stručnjaci Univerziteta u Kilu

Veličine samo oko jedan do dva santimetra, ali ipak organizam... to je pravo čudo. Više od stotinu godina hidra zadivljuje nauku! Mali slatkovodni polip živi u svakoj drugoj lokvi... oko 600 miliona godina skoro bez promjene - a nosi genetsku šifru mnogo kompleksnijih živih bića. "Ove životinje su besmrtne i to znamo odavno. Ali, mi smo tehničkim trikovima posmatrali gene ovih ćelija i zaključili da jedan gen ima posebno veliku moć", kaže Tomas Boš (Thomas Bosch), biolog sa Univerziteta u Kilu i dodaje da se tu radi o takozvanom FoxO-genu.

"Metuzalem gen"

Kieler Zellbiologen finden Langlebigkeitsgen

Hidra u genima nosi "tajnu vječite mladosti"

U štampi ga od 2009. nazivaju "metuzalem gen". Stručnjaci iz Kila su tada istraživali nasljedne gene 388 osoba starosti preko stotinu godina i naišli na upravo posebno aktivan FoxO-gen. Biolozima je tada bilo jasno da postoji veza između hidrine besmrtnosti i ljudske dugovječnosti.

„Kada nečiji baka ili djed dožive preko stotinu godina onda naučnici govore o "centinarianima", odnosno stogodišnjacima. I kod svih njih je prisutan ovaj gen. Uvjereni smo da smo naišli na važan faktor procesa starenja, što ćemo i u budućnosti još pomnije posmatrati", kaže Boš.

Radu na istom istraživanju posvetila se i članica radne grupe u Kilu Ana-Marei Bem (Boehm), koja se bavi mikrobiologijom cjevastih hidri. Ona zna zašto ove životinje ne umiru. „Hidra ima posebne matične ćelije, odnosno matične ćelije koje se beskonačno mnogo mogu dijeliti. Ona ne gubi aktivnost diobe ćelija, što se kod ljudi, ali i kod više drugih organizama događa. Jer, vremenom se dioba ćelija smanjuje da bi u jednom trenutku potpuno prestala. I to je zarpavo razlog zašto starimo... Međutim, kod hidre to nije slučaj."

Prehrana ipak važnija od gena

Hidra se razmnožava bespolno, stvaranjem malih polipa na tijelu. A ako joj se odsiječe glava, govori Tomas Boš, odmah izraste nova. To je isto kao i u grčkoj mitologiji. Jer, mitska hidra, kada joj se odsiječe jedna glava na istom joj mjestu izrastu dvije. I to je taj proces koji ne prestaje. Tako hidra može da živi čitavu vječnost. Kod hidri kod kojih je pak, mukotrpnim i dugotrajnim postupkom, odstranjen FoxO-gen nastupa proces starenja, a rast se usporava. No, uprkos naprecima kod ispitivanja na FoxO-genu, u procesu starenja i na kraju i smrti jedinke, geni igraju relativno malu ulogu, izraženo u procentima je to oko 20 odsto. Ostatak zavisi o uslovima i okruženju u kojima čovjek živi.

Kieler Zellbiologen finden Langlebigkeitsgen

Ubrizgavanje genske sekvence u zametak hidre

"Nama je zapravo stalo do toga da bolje shvatimo procese starenja i da olakšamo poteškoće koje sa sobom donosi starenje. Ovaj proces mi nismo u stanju zaustaviti", poručuje Tomas Boš. Dakle: prehrana i način života su još uvijek važniji od uticaja gena, bez obzira na to što oni hidri daruju vječni život.

Autor: Frank Hajaš / Svetozar Savić

Odgovorni urednik: Azer Slanjankić