1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Komentar

Francuska se vraća u NATO

Povratkom u NATO završava se jedno poglavlje francuske istorije. Većina građana se slaže s time da se Francuska odrekne specijalnog statusa u transatlantskom savezu. Sarkozy se sada nada većem utjecaju.

Francuska se vraća u komandne strukture NATO-saveza - nakon 33 godine

Francuska se vraća u komandne strukture NATO-saveza - nakon 33 godine

Francuski predsednik Nikola Sarkozi je uveren da je reč o dobroj odluci. Sarkozi želi da njegova zemlja ima veći uticaj na međunarodnom planu - što znači da će joj pripasti i više komandnih položaja u transatlantskom savezu.

Zato on dosledno radi na ostvarenju tog cilja i kaže: „Šaljemo vojnike u mirovne misije, stavljamo njihov život na kocku, ali ne pripadamo telu koje utvrđuje ciljeve i strategiju. Kucnuo je čas da se to okonča - Francuska mora da saodlučuje, umesto da samo prihvata odluke“.

Kome se okrenuti?

Francuski vojnici su već sada u Afganistanu o okviru angažmana NATO-a

Francuski vojnici su već sada u Afganistanu o okviru angažmana NATO-a

Time i uloga Evropljana u NATO dobija na značaju, rekao je Sarkozi. Bivši premijer Dominik d Vilpen – protivnik Sarkozija i pristalica De Gola - u to sumnja. Pogrešan je trenutak za povratak u vojne komandne strukture, smatra d Vilpen.

Svet se prema njegovom mišljenju promenio: „Zapad više nije u centru sveta. Zašto bi Francuska u ovom trenutku trebalo da se koncentriše na zapadne zemlje? Naravno, u geografskom pogledu mi pripadamo Zapadu i transatlantskom savezu, ali to nije sve. Mi smo zemlja koja čini vezu sa istokom i jugom“, kaže Vilpen.

Neki konzervativni poslanici dele tu ocenu. Njih je oko 40. Pa ipak, prilikom glasanja u nacionalnoj skupštini oni najverovatnije neće glasati protiv. Prevelik je rizik da bi vlada mogla pasti zbog ovog pitanja.

Cijena samostalnosti

Povratkom Francuske Sjeveroatlantski savez je popunio veliku prazninu

Povratkom Francuske Sjeveroatlantski savez je popunio veliku prazninu

Mek stav prema SAD, gubitak francuske samostalnosti - glasna kritika dolazi u prvom redu od leve opozicije i od političara centra Fransoa Barua koji kaže: „Za vreme iračkog rata mi Francuzi mogli smo da kažemo NE - sada se bud zašto odričemo te nezavisnosti“.

Na sve optužbe Sarkozi reaguje jasnim rečima:

„Neki kažu da moja odluka predstavlja izdaju generala de Gola. Kažu da smo bili u vojnim komandnim strukturama, morali bismo da učestvujemo u ratu u Iraku 2003. Sve su to laži, laži, neistina…“

I naglašava - Francuska zadržava svoje nuklearno naoružanje, a time i nezavisnost u pogledu atomskog oružja. Do nje je svojevremeno bilo stalo i generalu De Golu, kada je pre 43 godine najavio istupanje svoje zemlje iz vojne komandne strukture NATO.