Fiskalna unija umjesto dužničke unije

Za trajnu stabilnost evra, neophodno je smanjenje neravnoteže između država članica. Ako je zemljama sa juga Evrope neophodna finansijska pomoć, sjeverne zemlje hoće da pomognu samo ako se dužničke države odreknu osnovnog suvereniteta. Tu blokadu sada žele da razbiju istraživači revizorske kuće PrajsvoterhausKupers i hamburškog Instituta za svjetsku privredu. Oni predlažu uvođenje evropskog poreza na dohodak. On bi obuhvatao 10 odsto nacionalnog poreza na dohodak. U zavisnosti od broja stanovnika, zemljama se vraća određena suma.

Zašto porez na dohodak građana?

Norbert Vinkeljohan iz njemačkog PrajsvoterhausKupersa kaže: "Time bismo imali najprije uplatu koja zavisi od dohotka, a potom isplatu koja je nezavisna od dohotka."

Ali zašto baš porez na dohodak građana? Razlog objašnjava Tomas Štraubhar iz Inistituta za svjetsku privredu: "U porezu na dohodak se najbolje ogleda privredni učinak zemlje. "

Ovaj porez ne predstavlja miješanje u nacionalnu poresku politiku, niti približavanje fiskalne i socijalne politike, naglašava Vinkeljohan: "Neophodni su nam različiti sistemi za održavanje konkurentnosti. Ali nama je potrebna i fiskalna unija država koje imaju evro. Onda bi se sve dešavalo na principu preraspodijele".

Komesar za evro

Jedna zemlja dobija podršku iz evropskog budžeta samo ako je taj novac predviđen za strukturne reforme. Pri tom države same odlučuju na šta će potrošiti novac, kaže Štraubhar: "Uostalom u svakoj zemlji je došlo do neravnoteže iz različitih razloga. Dok su u Grčkoj neophodne reforme državne uprave, u Španiji je neophodan novac za sanaciju banaka."

Neophodan je i komesar za evro koji će nadgledati korišćenje budžeta i eventualno primijeniti veto. Ako bi se uveo nacionalni porez na dohodak, to bi Njemačku godišnje opteretilo za 30 milijardi evra, kaže Vinkeljohan. "To je sistem na bazi doprinosa, koji bismo mi kao zemlja morali da podnesemo nekoliko godina. Ali to je ipak nešto drugo nego kada se nalazimo u teškoj situaciji i Bundestag mora brzo da odobri pomoć za privredni rast od 120 milijardi evra."

Ekonomski šokovi se ne mogu spriječiti sve dok postoje privredni ciklusi. Da bi oni bili podnošljiviji za pogođene države evro-zone, istraživači predlažu uvođenje evropskog osiguranja u slučaju nezaposlenosti, koje bi se isplaćivalo nezaposlenima tokom godinu dana i činilo 30 odsto nacionalne prosječne plate. Time bi bili rasterećeni socijalni sistemi. Njemačka za te potrebe trenutno izdvaja 10 milijardi evra.

Autori: Cang Danhong / Ivana Ivanović

Odgovorna urednica: Marina Martinović