1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Evropski ministri finansija žele da izadju iz dugova

U okviru njemačkog predsjedavanja Evropskom unijom u Berlinu su se tokom proteklog vikenda na dvodnevnom neformalnom susretu okupili ministri privrede i finansija Evropske unije. Odmah na početku ovog skupa oni su postigli neočekivani dogovor koji se odnosi na one zemlje Evropske unije u kojima je platežno sredstvo Euro. Naime ukupno 13 takvih zemalja bi do 2O1O. godine trebalo da prikaže poravnati budžet a to znači, bez bilo kakvih novih dugovanja.

Ministri finansija Evropske unije koji su su okupili u Berlinu su bili dobrog raspoloženja i to prije svega zbog rasta konjukture. U većini tih zemalja se tokom proteklih mjeseci neočekivano znatno povećao prihod od poreza. Medjutim to ne bi trebalo da vodi ka tome da se sada izdvaja više novca. Kako je potvrdio komesar Evropske unije nadležan za njenu monetu, Joaquin Almunia, trinaest zemalja koje čine pomenutu Euro-grupu su se dogovorile o nečem sasvim drugom:

”To je jedna važna odluka, dakle da se neočekivani poreski prihod iskoristi za smanjenje dugova te da se reducira deficit. Članice zemalja Euro-grupe su svjesne svojih grešaka iz prošlosti. Krajem devedesetih godina dobra konjuktura nije iskorištena za to da bi se konsolidirale finansije", rekao je pored ostalog Almunia.

Kada je konjuktura oslabila te pri tom izostala i poreska primanja, pojedine zemlje medju njima Njemačka i Francuska su tako duboko ušle u crvene cifre, da se više nisu mogle pridržavati Pakta o stabilnosti Evropske unije. Iz tog razloga je pomenuti Pakt i reformiran i to 2OO5. godine.

U vremenima kada privredi ne ide dobro, zemlje imaju više raspoloživog prostora za ulazak u nove kredite, no kada dodje do rasta konjukture one moraju da svoja nova zaduženja smanje za najmanje O,5 odsto od svog bruto-proizvoda. Na taj način, kako je naglasio predsjedavajući zemalja Euro-grupe, luksemburški premijer te ujedno i ministar finansija, Jean-Claude Juncker, većina ovih zemalja bi mogla brzo da poravna svoj državni budžet:

”Mi smo se danas dogovorili o tome da do perioda 2OO8/2OO9. godina većina zemalja članica Euro-zone dostigne srednjoročni budžetski cilj, a da do 2O1O. to učine i preostale zemlje", objasnio je Juncker.

Tako isto misli i njemački ministar finansija Peer Steinbrück, koji se već nedjeljama bori protiv sve većih želja svojih ostalih kolega u njemačkim ministarstvima. Oni naime žele više izdataka, a Steinbrück hoće da i dalje štedi te smanji nova dugovanja:

"Vjerujem da je njemačka vlada dobro posavjetovana da zadrži postojeći kurs, da razgovara o konsolidaciji i istovremeno da da nove impulse u cilju rasta proizvodnje i zapošljavanja", kazao je Steinbrück.

Susret u Berlinu je trajao do subote poslijepodne. Pored teme o smanjenju dugova, na dnevnom redu je takodjer bila i debata o visoko-špekulativnim Hedge-fondovima. Naime pojedine zemlje žele da imaju bolji uvid u ove do sada široko nekontrolinirane investicione fondove.