Evropske banke na Balkanu za sada sigurne

Dugoročno posmatrano velike banke će ostati na prostoru Balkana; kratkoročno bi moglo doći do promjena u njihovom načinu poslovanja, zavisno od toga „na koji način i na kojem nivou“ se restruktuiraju dugovi pojedinih evropskih banaka, objašnjava Vladmir Gligorov, profesor na Bečkom institutu za međunarodne privredne usporedbe.

Na Balkanu problemi manji

Gligorov dodaje kako pri tome, naravno, najprije misli na privatne i javne dugove velikih grčkih banaka koje su zastupljene u Bugarskoj, Srbiji, Albaniji ili Makedoniji. Međuzavisnost velikih evropskih banaka je velika, kaže Gligorov, i ako dio grčkog duga preuzmu i austrijske i njemačke banke, to, naravno, može osjetiti i obični potrošač na cijelom Balkanu.

„Opasnosti ima dakle u tom posrednom smislu jer kada je riječ o kapitalizaciji i poslovanju banaka na samom ovom području Balkana, tu su problemi manji. Budući da je i generalno odnos između obaveza i ulaganja bolji, i kapitalna opremljenost je bolja i javni dugovi nisu tako veliki, tako da je tu situacija bolja. Ali, ako bi došlo do problema u matičnim bankama ili generalno, ako bi došlo do potrebe da se ozbiljnije rekonstruira bankarski sistem, odnosno podrži bankarski sistem u Evropi, onda bi to svakako imalo posljedice i za ove banke na Balkanu“, kaže Gligorov.

Zagovaranje reforme financijskog sistema

U tom slučaju, rasla bi „percepcija rizičnosti“, konkretnije, rasle bi kamate, što se dijelom već dešava, dodaje Gligorov, a što opet one banke koje trebaju da se refinanciraju uz pomoć Evropske centralne banke u Frankfurtu (EZB), dovodi u težu pregovaračku poziciju. Drugi mogući problem bio bi podbačaj privrednog oporavaka u samoj Evropskoj uniji, kaže Gligorov.

„Onda nema rasta, nema prihoda, obaveze se gomilaju, rašće taj takozvani procenat nenaplativih potraživanja, što banke dovodi u probleme sa likvidnošću i sa solventnošću i tako redom. I onda bi se moglo desiti da ove matične banke razmisle o svome prisustvu na trećim tržištima“, objašnjava Gligorov.

Drugi, bolji scenario jeste onaj koji kaže da će privredni razvoj u balkanskim zemljama doživjeti određeni blagi oporavak, te će u tom slučaju balkanske filijale velikih evropskih banaka moći na izvjestan način samostalnije poslovati, odnosno, bez velikih financijskih injekcija od strane matičnih banaka. Dodatno, i njemačka i austrijska privreda imaju najbolje šanse da se oporave, s obzirom na količinu izvoza, a osim toga zagovara se i reforma cjelokupnog financijskog sistema, koja bi u krajnjoj mjeri za cilj trebala imati „ozdravljanje evropskih banaka“. Sve to, zaključuje Vladimir Gligorov, profesor na Bečkom institutu za međunarodne privredne odnose, vodilo bi stabilizaciji poslovanja evropskih banaka na Balkanu.

Autor: Emir Numanović, Beč

Odg. urednik: Svetozar Savić