1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Evropska svađa oko novca

Novi početak: pregovori o budžetu EU za period od 2014. do 2020 su u novembru prošle godine propali. Šefovi država i vlada su od četvrtka ponovo u Briselu, ali izgleda da svako misli samo na sebe.

Šefovi država i vlada zemalja EU su se pripremili na dugu noć. Samit je počeo sa dva sata zakašnjenja, kako bi se obavili još poneki razgovori, što je očigledno više nego potrebno. "Pozicije su još uvijek prilično udaljene", kazala je njemačka kancelarka Angela Merkel po dolasku u Brisel. A šta znači to udaljene bilo je evidentno nakon izjava i drugih šefova vlada.

Pregovaralo se cijelu noć

Pregovaralo se cijelu noć

Francuski predsjednik Fransoa Oland (Francois Hollande) vrti staru mantru: "Ja sam uvijek govorio i ubijeđen sam u to da se mora štedjeti ali ne i oslabiti privreda". On je takođe naglasio da ne želi kompromis po svaku cijenu. "Ako su pojedinci nerazumni, ja ću pokušati da ih prizovem pameti, ali samo do određene tačke." A nerazumni su za njega svi koji "zaboravljaju poljoprivredu ili ignorišu privredni rast". Upravo francuski seljaci profitiraju od subvencija za poljoprivredu, što čini skoro polovinu budžeta EU. Zato Fracnuska i odbacuje smanjenja subvencija za poljoprivrednike.

Sjever protiv juga i istoka

Na Olandovoj strani su mnoge siromašne zemlje sa juga i istoka Evropske unije, međutim, povremeno iz potpuno drugačijih razloga. Oni se plaše ušteda u strukturnim fondovima kojima EU potpomaže siromašne regione. Grčki premijer

Antonis Samaras, čija je zemlja morala da se oslanja na pomoć Fonda za spas evra tvrdi: "Grčka je počela sa konsolidacijom budžeta i strukturnim reformama". A sada će doći i do oporavka i porasta privrednog rasta. Samaras je podvukao da su strukturni fondovi EU "garant uspjeha kako za Grčku tako i za cijelu Evropu".

Na drugoj su pak strani pojedine bogate zemlje sa sjevera Evrope. Oni se zalažu za nove uštede. Na čelu tog fronta je britanski premijer Dejvid Kameron (David Cameron) koji ponavlja svoje nedavne argumente. "Da budem iskren, EU ne bi trebalo da bude imuna na pritisak da se mora štedjeti, pritisak pod kojim je zapravo čitava Evropa." Izdaci su još u novembru bili previsoki i oni moraju da se smanje. "Ako do toga ne dođe nema ništa ni od dogovora", kazao je britanski premijer.

Prijetnje vetom i traženje kompromisa

No, nije ovo jedina prijetnja vetom. Češki premijer Petr Nečas želi "moderan i mali evropski budžet". Sadašnji prijedlog, ističe Nečas, nije fer prema njegovoj zemlji: "Mi smo spremni staviti veto". I premijerka Danske Hele Torning-Šmit zaprijetila je na

epa03572749 European Council President Herman Herman Van Rompuy i Jose Manuel Barroso

Kako do kompromisa? - Herman Van Rompuy (lijevo) i Jose Manuel Barroso

sličan način ukoliko njena zemlja ne dobije popuste na izdatke za EU. Premijer Švedske Frederik Rajnfeldt pored smanjenja budžeta traži i "značajne popuste", kako bi švedski poreski obveznici uopšte mogli da prihvate ebudžet EU. Rajnfeldt kritikuje takođe subvencije za poljoprivredu i kaže da "one sprečavaju modernizaciju".

Njemačka kancelarka pokazala se kao istinski posrednik u pregovorima. Iako pripada taboru koji je za štednju i smanjenje budžeta, ipak se po dolasku pokazala spremnom i na kompromise. "Moramo se predano odnositi prema novcu, ali isto tako mora biti solidarnosti između zemalja koje najviše uplaćuju u budžet EU i onih koji najviše koriste njegove subvencije", istakla je Merkel. Ona se nada dogovoru. "Dobre želje naravno postoje da se zajedno dođe do rezultata, ali moramo se strpiti i dobroi zasukati rukave i ja ću to učiniti".

No, i ako do dogovora dođe opet se mora čekati odluka Evropskog parlamenta. A pred liderima evropskih zemalja je još jedan dan samita.

Autori: Christoph Hasselbach/Svetozar Savić

Odgovorni urednik: Zoran Arbutina