1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Evropska kurtoazija javno, teške teme iza

Posjeta Ketrin Ešton, visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbijednosnu politiku Beogradu prošla je u znaku ljubaznih riječi i poruka podrške. Međutim, iza zatvorenih vrata bilo je riječi o težim temama.

Ketrin Ešton iz Beograda putuje u Prištinu

Ketrin Ešton iz Beograda putuje u Prištinu

Zapadni Balkan je prioritet spoljne politike Evropske unije, i to se moglo čuti i tokom posjete Beogradu. Nije stoga slučajno što je ovaj region jedna od prvih destinacija Ketrin Ešton, ističu stručnjaci za međunarodne odnose. Region Zapadnog Balkana je jedini neintegrisani evropski region, koji očekuje svoje mjesto u Evropskoj uniji.

Srbija ima značajno mjesto u aktivnostima novog visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbijednost, kaže za Dojče Vele spoljnopolitički komentator Dragan Bisenić. Tokom susreta u Beogradu razgovaralo se o evropskim integracijama, ali isto tako i o problemima regiona, jer oni ne mogu da se odvoje od pitanja približavanja EU:

Sporo suočavanje sa prošlošću. Plakat Ratka Mladića u beogradu.

Sporo suočavanje sa prošlošću. Plakat Ratka Mladića u beogradu.

„Ta otvorena pitanja ili problemi koji postoje u regionu su daleko značajniji od raznih, da tako kažemo, kurtoaznih izjava o dobrim željama. Ona (Ketrin Ešton) je rekla da se od Beograda očekuje da mnogo više ojača svoje veze i saradnju sa Kosovom. Nema sumnje, znači da je to bio jedan nivo razgovora koji se odnosio na očekivanja od Srbije u njenom daljem napretku u odnosima sa Evropskom unijom“.

Sudeći po saopštenju nakon susreta sa predsjednikom Srbije Borisom Tadićem, teme razgovora su bile i Hag, Kosovo, i situacija u Bosni i Hercegovini. Ne zna se šta je tim povodom rekla Ketrin Ešton, ali je javnosti saopšteno da je Tadić ponovio da Srbija neće priznati nezavisnost Kosova, da podržava suverenitet Bosne i Hercegovine, i da se traga za odbjeglim haškim bjeguncima.

Šta misle da bismo želj eli da čujemo?

Nema sumnje da su se iza kurtoaznih poruka podrške našle i neke veoma ozbiljne teme ističe i Svetlana Đurđević-Lukić, član Foruma za međunarodne odnose. Srbijanski zvaničnici su ovu posjetu donekle predstavili samo iz ugla evropskih integracija, ali Ketrin Ešton nije komesar za proširenje EU, i njeni prioriteti su nešto drugačiji:

Ketrin Ešton za vrijeme posjete Sarajevu

Ketrin Ešton za vrijeme posjete Sarajevu

„To je na neki način razumljivo. Jer, političari nastoje da plasiraju ono što misle da bi stanovništvo žellelo da čuje, a to su nekakvi krupni usplesi u pogledu pridruživanja. Međutim, ja sam u tome dosta skeptična s obzirom da je vizna liberalizacija u decembru bila krupan korak, ali da ne možemo očekivati nekakav žestok tempo i neke velike događaje tako brzo nakon toga. Naročito imajući u vidu da je tom prilikom u mnogim evropskim zemljama izražen blagi skepticizam u smislu sporosti suočavanja Srbije sa prošlošću i nedovoljnog angažovanja na poboljšanju odnosa u regionu“.

Kako popraviti regionalne odnose?

Naglašavanje saradnje sa Hagom u izjavama Ketrin Ešton signalizira da će se o kandidaturi Srbije raspravljati tek u junu, nakon izvještaja Serža Bramerca, ističe Svetlana Đurđević- Lukić. Ako se tome doda da je baronica Ešton pozdravila inicijativu za donošenje rezolucije o Srebrenici, to se može posmatrati i kao podsticaj Srbiji da učini nešto više na pomirenju u regionu:

„To na neki način predstavlja zahtjev da se nastavi suočavanje s prošlošću, i naročito podrška cjelovitoj Bosni i Hercegovini. Jer, situacija u toj zemlji izaziva veliku zabrinutost među evropskim zvaničnicima“.

Analitičari primjećuju i da je prva posjeta Ketrin Ešton Srbiji pokazala i jedan nov stil komunikacije. Za razliku od njenih prethodnika, Ešton se susrela i sa predstavnicima civilnog društva. To je svojevrsno priznanje tom sektoru, ali i pokazatelj jednog novog pristupa saradnji i riješavanju problema.

Autor: Ivica Petrović

Odgovorni urednik: M.Smajić