1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Evropska komisija traži povećanje budžeta

Evropska komisija predstavila je nacrt budžeta Unije za 2012 godinu, kojim se predviđa povećaje od gotovo pet procenata. Predviđeno povećanje budžeta izazvalo je različite reakcije u Briselu.

default

Budžet EU za 2012. godinu trebalo bi da predstavlja “balans između štednje i podsticaja privredng rasta”. Tako će se među mjerama štednje, prema prijedlogu Evropske komisije, naći zamrzavanje izdataka za administraciju. Očekuje se smanjenje potrošnje u oblastima komunikacionih tehnologija, publikacija, organizovanja sastanaka, konferencija i misija. Evropska komisija ni treću godinu za redom neće otvarati nova radna mesta. Istovremeno će se smanjiti finansiranje onih razvojnih projekata koji nisu pokazali zadovoljavajuće rezultate. Evropski komesar za finansijsko planiranje i budžet, Januš Levandovski objašanjava suštinu predloga novog evropskog budžeta: “Naš fokus je na investicijama. Evropski budžet je oblikovan tako da ne bi trebalo nikoga da iznenadi, uzevši u obzir višegodišnju perspektivu. Mi smo svjesni, sa jedne strane štedljivog raspoloženja u Evropi, ali sa druge strane, trebalo bi se posvetiti privrednom rastu, novim radnim mjestima, kao i poštovanju obaveza.”

Za i protiv povećanja budžeta

Sparschwein mit Geldscheinen

Mišljenja o tome da li treba štedjeti, u Briselu su različita

Tako iz Evropske komisije podsećaju da se već preuzete obaveze moraju poštovati, a računi koji budu stizali na naplatu u 2012. isplatiti. Upravo se tu, prema riječima komesara za finansijko planiranje i budžet, mora tražiti razlog za planirano povećanje evropskog budžeta. Međutim iz Velike Britanije već je poručeno da rast evropskog budžeta od 4,9 procenata nije prihvatljiv. U namjeri da se evropski budžet “zamrzne” Britancima su se priključili i Francuska, Njemačka, Finska i Holandija, zemlje koje zajedno doprinose polovinu budžeta EU. Levandovski kaže da je Komisija u “prijateljskoj razmjeni vatre” sa nekim zemljama, ali i da očekuje racionalnu razmjenu mišljenja i razumjevanje: “Ovde govorimo o pravnim obavezama i nema smisla njih odlagati. Ono što je moglo da se otpiše otisano je, što je oko tri milijarde evra. Prvi put u skorijoj istoriji evropskog budžeta imamo rast od 0 odsto u administraciji. Sve se to radi kako bi se doprinelo rastu i novim radnim mjestima.”

Savjet i parlament se moraju izjasniti

U Briselu smatraju da je put ekonomskog napretka i kohezije Unije umnogome zasnovan na investicijama, i zato nacrt budžeta za 2012-tu predviđa oko 57,7 milijardi evra pomoći održivom privrednom rastu, dok bi 62,6 mijlardi evra iz budžeta bilo namjenjeno za postizanje prioriteta Evropske strategije 2020. Novi budžet takođe predviđa i povećanje finansiranja, od 6, 8 odsto, za oblasti slobode, bezbjednosti i pravde za građane EU, dok bi se za aktivnosti po pitanju zaštite klime izdvojilo nešto preko osam milijardi evra. Iako u Evropskoj komisiji napominju da će samo šest procenata novog budžeta biti iskorišćeno za finansiranje evropskih institucija, a da će se 94 procenta vratiti, između ostalog kroz privredni rast i nova radna mjesta, evropskim zemljama i građanima, u Briselu su svjesni da ih, i ove godine, očekuju teški pregovori kako sa zemljama članicama tako i sa Evropskim pralamentom, koji moraju ili da prihvate prijedlog Evropske komisije ili da nađu kompromisno rješenje, kako bi evropski budžet za 2012-tu stupio na snagu.

Autor: Marina Makismović

Odg. urednica Belma Fazlagić-Šestić