1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Evropska komisija dobila zeleno svjetlo

Evropski parlament je sa 488 glasova za, 237 glasova protiv i 72 uzdržana glasa odobrio novi saziv Evropske komisije. Nova Komisija, druga po redu na čijem čelu je Portugalac Barozo, zvanično sa radom počinje sutra.

default

Barroso će i narednih pet godina biti na čelu Komisije

Poslije više mjesečnog odlaganja, prvo zbog „bitke“ oko stupanja na snagu Lisabonskog ugovora, a kasnije i „odmjeravanja snaga“ kako između evropskih institucija, tako i među samim samim političkim grupama u okviru Evropskog parlament, EU je dobila svoju novu Komisiju. Osnovni cilj ove institucije, koja je nadležna za predlaganje zakona u okviru EU, kao i nadgledanje njihovog sprovođenja među zemljama članicama, u narednih pet godina mandata biće izlazak iz ekonomske krize, borba za zaštitu klime, unapređenje sloboda i bezbjednosti građana Evrope, kao i jačanje pozicije Evrope u svijetu. Istakavši da jaka EU podrazumijeva i jake evropske institucije, predsjednik Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo je izjavio:

„Naša Unija zasnovana je na vrijednostima kao što su poštovanje ljudskog dostojanstva, sloboda, demokratija, jednakost, vladavina prava i poštovanje ljudskih prava. Danas je otvoreno novo poglavlje evropske istorije. Na nama je da zajedno radimo kako bi ostvarili uspjeh za sve naše građane.“

Novi saziv Evropske komisije čini 27 komesara, iz svake zemlje članice po jedan. Među njima je 13 konzervativaca, osam liberala i šest socijalista.

Plenarsaal EU Parlament

Parlament je tražio više ovlasti i dobio

Svako ima svoju „matematiku“

Najveća politička grupa u Evropskom parlamentu, konzervativna Evropska narodna partija (EPP), iz čijih redova dolazi i sam predsjednik Evropske komisije, Barozo, odmah je dala podršku novom sazivu Komisije. Druge dvije po veličini grupe, socijalisti i demokrate(S&D), i Liberal-demokrate (ALDE) bili su kritičniji, ali ipak podržali novu Komisiju.

Martin Šulc, koji se nalazi na čelu socijalista i demokrata zahtijevao je jačanje saradnje između Evropske komisije i Evropskog parlamenta, ali i nezavisniju Komisiju:

„Imamo 27 čelnika zemalja članica EU koji misle da je Evropska komisija njihova produžena ruka. Ono što nam je zapravo potrebno jeste saradnja sa Komisijom koja je predana socijalnom i ekonomskom progresu.“

Liberali su takođe poručili novoj Evropskoj komisiji da se manje oslanja na zahtijeve zemalja članica, već da izađe sa sopstvenim idejama. Oni su postavili i tri uslova koje bi, prema njihovim mišljenju, Komisija trebalo da ispuni u svom mandatu. Evropska komisija bi tako trebalo da bude pokretačka snaga Evrope, sa vizijom i ambicijom, da nastupa jedinstveno i da joj glavni cilj bude odgovor na ekonomsku krizu.

Plenarsaal EU Parlament

Parlamentarci od sada mogu zahtijevati ostavke komesara

Lider grupe Zelenih, Danijel Kon Bendit, bio je najglasniji protivnik novog saziva Evropske komisije:

„Ne postoji tu ni odlučnost, ni vizija ni ambicija, ali zbir nula, računajući matematikom Barozove Komisije daje nešto više.“

Izglasna Komisija, ali i veća ovlašćenja Parlamenta

Kao dio „paketa“ koji je vodio podršci parlamentaraca novom sazivu Evropske komisije, usvojena je Rezolucija koja predviđa veća ovlaštenja Evropskog parlamenta. Kada bude i finalizovan, ovaj takozvani inter-institucionalni sporazum, omogućiće evropskim parlamentarcima da zahtijevaju ostavke pojedinih komesara, da na osnovu parlamentarnih rezolucija iniciraju izradu prijedloga zakona, kao i da imaju veću ulogu u međunarodnim aktivnostima EU. Značajnija uloga Evropskog parlamenta je nešto što je bilo predviđeno i Lisabonskim ugovorom.

Autor: Marina Maksimović

Odg. urednik: Zorica Ilić