Evropa kao nuklearna sila?

Čovjek koji vuče konce u poljskoj vladajućoj stranci „Pravo i pravda" pokrenuo je debatu koju su dosad vodili samo pojedinci. Jaroslav Kačinjski je za Frankfurter algemajne cajtung rekao da bi bilo dobro da Evropa postane supersila i kada bi mogla da drži korak sa Rusijom kao nuklearna sila. On je priznao da bi to značilo i spremnost na ogromne izdatke, ali da tu spremnost – ne vidi.

Bez obzira na to, Kačinjski je time dotakao tabu-temu. Do sada se o njoj izjasnio samo mali broj glasova. Tako je poslanik CDU Roderih Kizeveter nedavno za novinsku agenciju Rojters rekao da je Evropi potrebna „nuklearna zaštita za zastrašivanje" ako SAD više ne budu htjele da održavaju svoj nuklearni štit.

Hoće li Evropljani britansko-francuski nuklearni štit?

„Ne iznenađuje što je sada došlo do te debate", kaže Nik Vitni, bivši šef Evropske agencije za odbranu koji danas radi u trustu mozgova ECFR. Politička situacija se veoma brzo promijenila – a time i diskusije o odbrambenoj politici.

Koliko bi kredibilan bio koncept evropskog nuklearnog zastrašivanja? Još prije 30 godina, London i Pariz bi bili počašćeni prijedlogom da postanu branioci kontinenta. „Za to bi bile potrebne institucije koje EU nema", kaže Nik Vitni. I dodaje da bi poslije izlaska Velike Britanije iz EU preostala samo još Francuska sa svojim nuklearnim oružjem koje bi u slučaju nužde moglo da „otkine jednu nogu ruskom medvjedu". U očima ovog stručnjaka, diskusija se vodi „ na samoj ivici terena", ali „ne i van okvira mogućeg".

Nuklearno oružje EU bi bilo greška

„Nažalost, postoji konkretna prijetnja", kaže Ulrih Kin iz Karnegijeve fondacije za međunarodni mir. „Rusija ima 2.000-3.000 komada taktičkog oružja". Ako bi tome htjela da suprotstavi adekvatnu zaštitu, Evropa bi se suočila sa nevjerovatnim troškovima. A ko bi imao crveno dugme u rukama? Osim toga, i većina evropskih građana, pa i u Poljskoj, protivi se takvom naoružavanju.

Kin smatra opasnim i to što bi Ugovor o neširenju atomskog oružja iz 1968. praktično bio mrtav kada bi se Evropljani povukli iz njega. „To bi imalo posljedice za cijeli svijeet. Moglo bi da nastane 55-60 zemalja sa nuklearnim oružjem – a to je horor-scenario". Umjesto toga, Evropljani bi konačno trebalo da učine ono o čemu su uvijek govorili: da unaprijede saradnju na planu odbrane i zajednički nabavljaju sisteme oružja da bi postali efikasniji i kredibilniji na planu konvencionalne odbrane.

Protiv trke u atomskom naoružavanju

Za jačanje saradnje na planu odbrane je i Mihael Galer, portparol u Odboru Evropskog parlamenta za odbranu. „Moramo da učinimo ono što nam dozvoljava Lisabonski ugovor – da sprovedemo u djelo strukturisanu saradnju." Od 203 milijarde evra namijenjenih za odbranu u EU, 26 milijardi bi moglo da se uštedi, ili drukčije upotrebi, kada bi zemlje-članice sarađivale, piše u jednom papiru Evropskog parlamenta o zajedničkoj odbrambenoj politici. „Zajedničke nabavke, zajedničke vježbe, zajedničke strukture" – to su slijedeći koraci, kaže Galer.

No, i on smatra da bi trka u nuklearnom naoružavanju bila pogrešna. Realna opasnost, kako smatra, postoji, i to zbog taktičkog atomskog oružja koje su Rusi stacionirali u Kalinjingradu „Ali, sveukupna ravnoteža (kada je riječ o nuklearnom zastrašivanju - prim. red.) postoji. Ne želimo da oživimo staru debatu o naoružavanju iz osamdesetih godina". Poslanik Evropskog parlamenta priznaje da ni Rusija ni SAD trenutno nisu tako predvidljive kao što su bile krajem prošlog vijeka. No, Mihael Galer je ubijeđen: „Ne bi trebalo da počinjemo tu debatu".