1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Evropa ispada smiješna

Drama oko spasavanja Grčke ponovo ulazi u produžetke. Pritom, smatra urednica u ekonomskoj redakciji DW-a Žang Danhong, u dramatičnim pregovorima o grčkim dugovima, atinska vlada vuče svoje partnere za nos.

Grčka vlada ostvarila je svoj cilj. Za nju je organizovan vanredni samit zemalja članica Evropske unije. Raspravljalo se o grčkoj ponudi koja je opet stigla u zadnji čas. Grčka je opet dobila na vremenu – skoro jednu nedelju. Vrijeme je novac. U ovom slučaju, Atina će poslije sedam dana imati dodatnih nekoliko milijardi duga kao adut. Samo prošle nedjelje Grci su podigli pet milijardi evra sa svojih računa. Evropska centralna banka je zato povećala obim svojih automatskih hitnih kredita kojima sprečava kolaps grčkih banaka na 90 milijardi evra.

Ako Grčka bankrotira, ostalim zemljama evrozone ostaće ti dugovi. Što se više odugovlače razgovori to je veći rizik na osnovu jemstva za grčke dugove. To jača pregovaračku poziciju Grčke.

U poslednjih nekoliko mjeseci pojačale su se dvije tendencije koje evropskim državnicima zadaju glavobolju: jedna ekonomski potpuno beznačajna zemlja je u stanju da ucijeni cijelu monetarnu uniju. A Evropska centralna banka prebacuje sve veći rizik na zemlje evrozone.

Greška u konstrukciji

Ovaj razvoj događaja omogućen je greškama u konstrukciji evra. Monetarna unija je ustoličena bez federalne države koja bi joj bila krov. Suverene države sa svojom fiskalnom i ekonomskom politikom dijele zajedničku valutu. Nema regulative za insolventnost ili za istupanje iz evrozone. Svi se kunu u ireverzibilitet – ako uvedeš evro, nema nazad. Takva monetarna unija može biti uspješna samo ako zemlje članice imaju slično držanje u fiskalnoj i socijalnoj politici.

Zhang Danhong

Žang Danhong

Početni uspjeh evra doveo je do bahatosti. Brojni su bili političari i ekonomisti koji se nisu osjećali dobro pri pomisli da će Grčka uvesti evro. Ipak, svi su mislili da tako mala ekonomija ne može poljuljati veliku monetarnu uniju.

Sada se zna da je to bila pogrešna procjena. Pet godina se monetarna unija bavi grčkim dugovima. Ni nova grčka vlada sa premijerom Aleksisom Ciprasom nema plan oporavka grčke ekonomije. Klemens First, direktor Centra za evropska ekonomska istraživanja, jeste u pravu kada kaže da Cipras „samo ima plan da zaposli više državnih činovnika, da podržavi preduzeća i da sve to plate građani drugih zemalja“.

Evrozona nema hrabrosti

Umjesto da i dalje pregovara sa Atinom, politička elita evrozone bi mogla da razmisli o tome da li je došlo vrijeme da odustane od gesla – nema povrataka na staro. Ako Grčka napusti evrozonu neće to biti niti kraj monetarne unije niti će se Evropska unija raspasti. Naprotiv, ostatak evrozone bi bolje funkcionisao i mogao bi se usuditi da preduzme značajnije evrointegracione mjere. Grčka bi ostala članica Evropske unije pa bi mogla da kasnije opet pristupi monetarnoj uniji, kada se država modernizuje i kada se na osnovu mehanizma zamijene valuta ponovo uspostavi konkurentnost privrede. Da podsjetimo, još devet članica Evropske unije nisu uvele evro.

Međutim, izgleda da trenutno evrozona nema hrabrosti za tako nešto. Tako svijet i dalje gleda kako mala Grčka ucjenjuje Evropu. Institucije Evropske unije i državnici ulaze u rasprave sa Atinom o tome da li da i grčki hoteli dobiju povlašćene poreske stope, kako bi potom rezultate takvog sitničavog natezanja svojim građanima predstavili kao veliki uspjeh. Grčka vlada se nećka, povećavajući iz dana u dan prijetnju svojim partnerima u monetarnoj uniji. A sve dok ne padne politička odluka možemo se pouzdati u Evropsku centralnu banku. Dokle god ona odgađa grčki bankrot, obje strane imaju puno vremena za pregovore.

Preporuka redakcije